Snupi (Snoopy) može da se bori sa Crvenim baronom, a da ne siđe sa krova kućice. Dovoljne su pilotska kapa, naočare i njegova uverenost da sedi u avionu. Ipak, neke zanimljivosti o Snupiju vode od porodičnog psa njegovog tvorca do priprema za let na Mesec. Njegov svet nastao je u stripu Peanuts Čarlsa M. Šulca,
Tom i Jerry remaster starih epizoda iz 1940-ih omogućio je da legendarni crtani filmovi ponovo zablistaju na modernim ekranima. Tom i Jerry crtani filmovi iz tog perioda smatraju se jednim od najvećih dostignuća u istoriji animacije. Međutim, verzije koje danas gledamo na televiziji ili internetu često nisu identične onima koje je publika videla pre više
Evoksi crtani film danas mnogi pamte kao laganu avanturističku seriju za decu, ali njihova priča počinje mnogo ozbiljnije – u jednom od najvažnijih trenutaka svemirske sage osamdesetih godina. Njihov prelazak iz epskog filmskog finala u subotnji jutarnji program nije bio slučajan. Bio je to primer kako popularna kultura reaguje na publiku, tržište i emociju. Kada
Da li menjanje klasičnih bajki štiti osetljive grupe – ili briše deo tradicije? To pitanje poslednjih godina postaje sve glasnije. Dok jedni smatraju da je prilagođavanje bajki znak napretka i društvene svesti, drugi osećaju da se time gubi deo kulturnog nasleđa koje je oblikovalo generacije. Kada pomislimo na bajke, setimo se detinjstva, večeri uz televizor,
Mnogi stari crtani filmovi trajali su 7–10 minuta zato što su nastajali kao kratki bioskopski filmovi, predviđeni za prikazivanje uz glavni naslov. Na trajanje starih crtanih filmova uticali su mesto u programu, uslovi prikazivanja i troškovi animacije. Televizija je kasnije preuzela te filmove, pa su ih nove generacije upoznale kao svakodnevne crtaće na malom ekranu.
Zanimljivosti o Tomu i Džeriju postaju još zanimljivije kada pogledamo šta se krije iza večite jurnjave. Crtani filmovi koje smo gledali kao deca nastali su kao bioskopski kratki filmovi, uz pažljivo usklađene crteže, pokrete i muziku. Tada smo se uglavnom smejali Džerijevim trikovima i Tomovim neuspesima. Danas možemo da primetimo koliko je rada bilo potrebno
Postoje vremena koja se ne pamte po satu, već po osećaju. Ipak, jedno vreme gotovo svi pamtimo tačno u minut – 19:15. Nije bilo potrebno da pogledaš na sat. Znao si. Nešto u kući bi se promenilo. Razgovori bi utihnuli, tanjiri bi se pomerili sa stola, a pogled bi krenuo ka televizoru. Počinje crtani film.
Pink Panter pokušava da plavu kuću pretvori u ružičastu. Ptica Trkačica juri kroz pustinju dok Kojot smišlja kako da je stigne. Oba prizora pripadaju klasičnoj animaciji, ali teško da bismo im pripisali isti ritam. Zato pitanje da li su stari crtani filmovi imali sporiji ritam nema jedan odgovor za sve serijale. Neki zaista ostavljaju više
Negativci koje smo potajno voleli Kada se setimo starih crtanih filmova, često shvatimo nešto zanimljivo – iako su heroji bili „dobri momci“, upravo su negativci ti koji su nam ostali u jačem sećanju. Ne zato što su bili strašni, već zato što su bili smešni, trapavi i neodoljivo ljudski. Njihove greške, preterane ambicije i večiti
Godine 1892. publika u pariskom Muzeju Greven gledala je ručno oslikane figure koje se kreću po platnu, uz muziku i zvučne efekte izvođene tokom predstave. Emil Rejno (Émile Reynaud) prikazivao ih je pomoću svog optičkog teatra. Animirane predstave postojale su, dakle, i pre nego što se razvila uobičajena filmska projekcija. Istorija animacije obuhvata razvoj optičkih
