Nostalgične priče vraćaju nas u detinjstvo, stare navike, školske dane, porodične trenutke i male uspomene koje su mnogima ostale urezane. U ovoj kategoriji čuvamo toplu retro atmosferu, sećanja na jednostavnija vremena i detalje koje i danas pamtimo sa osmehom.
Rođen sam 1984. godine i za mene igre detinjstva pre mobilnih telefona i interneta nisu samo spisak starih igara. One su deo vremena kada smo posle škole ostavljali torbe kod kuće i odmah izlazili napolje. Nije bilo poruka da proverimo ko je slobodan. Nismo pravili grupe niti slali lokaciju. Bilo je dovoljno da neko izađe […]
Daljinski je ponovo nestao. Naravno, niko ga nije pomerio, niko ga nije poslednji koristio i svi su bili sigurni da je još malopre stajao na stolu. Televizor je radio, počinjala je emisija koju je neko želeo da gleda, a obična promena kanala pretvarala se u malu porodičnu istragu. Kada potraga ne uspe, menjanje kanala nogom
Pre striming platformi, pametnih telefona i beskrajnih preporuka, emisija Opstanak imala je posebno mesto u našem detinjstvu. Veliki CRT televizor stajao je u uglu dnevne sobe ili kuhinje, ručak se polako spremao, a miran glas sa ekrana uvodio nas je u svet životinja i predela koji su delovali neverovatno daleko. Za mnoge koji su odrastali
Jela iz 90-ih nisu bila luksuzna, moderna ni savršeno servirana. Umesto toga, to su bila obična, domaća jela iz vremena kada se gledalo šta ima u kući i kada se od malo pravilo mnogo. Kada danas pomislim na devedesete, prvo mi ne dođu u glavu velike priče, vesti i sve ono o čemu su odrasli
Dnevna soba 90-ih za mene nije bila samo prostorija u kući. To je bilo mesto gde su živeli crtani filmovi, VHS kasete, porodične uspomene i onaj poseban osećaj detinjstva koji se teško objašnjava nekome ko to vreme nije doživeo. Sećam se starog CRT televizora, velikog regala, tepiha i svetla koje bi uveče obojilo celu sobu.
Retro pokloni najbolje rade kada pogode pravu uspomenu. Mogu da vrate čoveka u sobu iz detinjstva, ispred starog televizora, uz VHS kasete, audio kasete, rezane CD-ove, prve igrice, stare crtaće i sve one sitnice koje su nekada bile važan deo svakodnevnog života. Neki pokloni se zaborave posle nekoliko dana. Mnogi završe u fioci. Ipak, pravi
Kaseta je nekada bila svuda oko nas. Pre telefona, streaming aplikacija, USB fleševa i brzog interneta, jedna mala plastična kutijica mogla je da čuva muziku, priče, programe, igrice i uspomene. Danas deluje skoro neverovatno da je toliko toga moglo da stane na magnetnu traku. Ipak, baš tu su se nalazile pesme za put, snimci sa
Vreme kada se internet čekao u redu Bilo je to vreme kada internet nije bio svuda oko nas. Nije ga bilo u svakom telefonu, nije radio u svakoj sobi, a mnogi ga kod kuće nisu imali uopšte. Zato su internet kafići tokom 2000-ih bili nešto posebno. To nije bilo samo mesto gde odeš da sedneš
Čudni detalji u starim crtaćima često nam promaknu kada ih gledamo kao deca. Tada vidimo samo smešne likove, muziku, jurnjavu i neobične scene. Međutim, kada iste crtane filmove pogledamo danas, iz ugla odraslog gledaoca, mnogi od njih deluju potpuno drugačije. Nisu svi “skriveni detalji” u starim crtaćima teorije zavere. Nije svaka neobična scena tajna poruka,
Dani bez telefona i interneta Život pre mobilnih telefona i interneta u Jugoslaviji danas deluje gotovo nestvarno. Ipak, tada je to bila sasvim normalna svakodnevica. Sećam se večeri kada je moja majka uzimala fiksni telefon i pozivala servis za buđenje. „Na 3324334, u 4 i 30, hvala“, govorila bi mirno. To je bio naš alarm.
