Prelistavam zvanični vodič za Beer Fest 2013 i gledam imena koja su tada stajala u programu. Riblja čorba, Alen Islamović, Kerber, Dubioza kolektiv, Bajaga, Orthodox Celts, Partibrejkers. Već sam taj spisak dovoljan je da me vrati na ranije Beer Festove. Za mene je to bio pravi, iskreni Beer Fest. Festival na koji si mogao da
Video-klubovi i VHS kasete obeležili su vreme kada se film za vikend nije tražio skrolovanjem. Po njega se izlazilo iz kuće. Odlazak u video-klub bio je mali događaj. Otvoriš vrata, ispred tebe redovi polica, a na njima stotine kutija koje obećavaju avanturu, komediju, horor ili nešto što će gledati cela porodica. Nije bilo beskonačnog kataloga
Postojalo je vreme kada smo snimali muziku sa radija i strpljivo čekali omiljenu pesmu. Nije bilo YouTube-a, muzičkih aplikacija ni telefona na kojem ukucaš naziv i odmah dobiješ ono što tražiš. Ako si želeo da sačuvaš neku pesmu, morao si prvo da je čuješ na radiju. Zatim je trebalo da budeš dovoljno brz, da kaseta
Rođen sam 1984. godine i za mene igre detinjstva pre mobilnih telefona i interneta nisu samo spisak starih igara. One su deo vremena kada smo posle škole ostavljali torbe kod kuće i odmah izlazili napolje. Nije bilo poruka da proverimo ko je slobodan. Nismo pravili grupe niti slali lokaciju. Bilo je dovoljno da neko izađe
Daljinski je ponovo nestao. Naravno, niko ga nije pomerio, niko ga nije poslednji koristio i svi su bili sigurni da je još malopre stajao na stolu. Televizor je radio, počinjala je emisija koju je neko želeo da gleda, a obična promena kanala pretvarala se u malu porodičnu istragu. Kada potraga ne uspe, menjanje kanala nogom
Pre striming platformi, pametnih telefona i beskrajnih preporuka, emisija Opstanak imala je posebno mesto u našem detinjstvu. Veliki CRT televizor stajao je u uglu dnevne sobe ili kuhinje, ručak se polako spremao, a miran glas sa ekrana uvodio nas je u svet životinja i predela koji su delovali neverovatno daleko. Za mnoge koji su odrastali
Jela iz 90-ih nisu bila luksuzna, moderna ni savršeno servirana. Umesto toga, to su bila obična, domaća jela iz vremena kada se gledalo šta ima u kući i kada se od malo pravilo mnogo. Kada danas pomislim na devedesete, prvo mi ne dođu u glavu velike priče, vesti i sve ono o čemu su odrasli
Dnevna soba 90-ih za mene nije bila samo prostorija u kući. To je bilo mesto gde su živeli crtani filmovi, VHS kasete, porodične uspomene i onaj poseban osećaj detinjstva koji se teško objašnjava nekome ko to vreme nije doživeo. Sećam se starog CRT televizora, velikog regala, tepiha i svetla koje bi uveče obojilo celu sobu.
Retro pokloni najbolje rade kada pogode pravu uspomenu. Mogu da vrate čoveka u sobu iz detinjstva, ispred starog televizora, uz VHS kasete, audio kasete, rezane CD-ove, prve igrice, stare crtaće i sve one sitnice koje su nekada bile važan deo svakodnevnog života. Neki pokloni se zaborave posle nekoliko dana. Mnogi završe u fioci. Ipak, pravi
Kaseta je imala stranu A, stranu B, dva kotura vidljiva kroz mali prozor i nalepnicu na kojoj je neko rukom napisao nazive pesama. Mogao je to biti kupljeni album, snimak sa radija, dečja bajka ili pažljivo sastavljena muzička kompilacija. Audio-kasete bile su važan deo svakodnevice tokom osamdesetih, devedesetih i dela dvehiljaditih. Slušale su se na
