Na naslovnici Politikinog Zabavnika broj 1362, od 3. februara 1978., u crvenom krugu odštampana je cena: 6 dinara. Sa deset dinara mogao je da se kupi taj broj i dobije četiri dinara kusura. U zaglavlju piše da list izlazi petkom, a pri dnu korica najavljen je kompletan strip. Datum, cena i najava čitanja ostali su sačuvani na istom papiru.
Kada govorimo o tome šta se moglo kupiti za 10 dinara, godina je važna koliko i sam iznos. Ovde se zadržavamo na Jugoslaviji 1978. godine. Cena Zabavnika pripada konkretnom izdanju, dok su ostali iznosi u tekstu godišnje prosečne maloprodajne cene za SFRJ, objavljene u Statističkom godišnjaku Jugoslavije 1980.
Sveska i olovka za manje od šest dinara
U odeljku godišnjaka posvećenom školskom priboru, prosečna cena jedne sveske za 1978. iznosi 4,68 dinara, a crne olovke 1,28 dinara. Zajedno je to 5,96 dinara. Od zamišljenog budžeta od deset dinara ostalo bi 4,04 dinara.
Drugi izbor bile bi dve sveske: prema istim prosečnim cenama, njihov zbir iznosi 9,36 dinara, uz ostatak od 0,64 dinara. Ovi primeri izračunati su prema godišnjim prosecima; pojedinačne kupovine u određenoj knjižari mogle su da koštaju drugačije.
Koliko su koštali hleb, mleko i jaja?
Za poređenje sa kupovinom u prodavnici, isti godišnjak donosi sledeće podatke. Važno je pogledati i jedinicu mere: cena hleba navedena je za kilogram, mleka za litar, a jajeta za komad.
| Proizvod | Količina | Cena u dinarima |
|---|---|---|
| Hleb od pšeničnog brašna, tip 600 | 1 kg | 6,13 |
| Mleko | 1 l | 6,05 |
| Kokošje jaje | 1 komad | 2,11 |
| Kristal šećer | 1 kg | 13,02 |
Prema tim prosečnim cenama, deset dinara bilo bi dovoljno za kilogram navedenog hleba ili litar mleka, ali ne i za oboje zajedno: zbir je 12,18 dinara. Kilogram šećera već je sam prelazio taj budžet. Zato mali iznos ne treba zamišljati kao novac kojim se mogla napuniti kesa za celu kuću.
Ovi podaci ne predstavljaju cenovnik jedne prodavnice u Beogradu ili drugom gradu. Metodologija godišnjaka opisuje praćenje maloprodajnih cena u 53 grada, a navedeni iznosi predstavljaju godišnje proseke za Jugoslaviju. Korisni su za poređenje kupovne moći, uz mogućnost da se pojedinačna cena razlikovala prema mestu i trenutku kupovine.
Slatkiši: kilogram čokolade nije isto što i čokoladica
Kod slatkiša je veličina pakovanja posebno važna. U istoj tabeli prosečna cena čokolade za 1978. iznosi 89 dinara po kilogramu. Taj iznos nije cena jedne table ili čokoladice. Bez podatka o proizvodu i gramaži ne možemo ga pretvoriti u cenu određene kupovine na trafici.
Za bioskop deset dinara nije pokrivalo prosečnu ulaznicu
Prosečna cena bioskopske ulaznice u SFRJ 1978. bila je 13,28 dinara. Budžetu od deset dinara nedostajalo bi 3,28 dinara da dostigne taj iznos. To ne znači da je svaka ulaznica u zemlji koštala isto, ali ne daje osnov da se odlazak u bioskop predstavi kao kupovina koja je sigurno stajala u deset dinara.
U odnosu na časopis od šest dinara, razlika je jasna: kupovina tog Zabavnika ostavljala je kusur, dok bi za ulaznicu po prosečnoj ceni bila potrebna doplata. I jedno i drugo pripada priči o slobodnom vremenu, ali nije tražilo isti budžet.
Deset dinara nije vredelo isto svake godine
Čak ni kraj sedamdesetih nije jedan nepromenljiv cenovnik. U istom godišnjaku prosečna cena litra mleka raste sa 6,05 dinara za 1978. na 7,20 dinara za 1979. Zato cene iz različitih godina ne treba spajati u zajednički spisak, a ove iznose ne treba prenositi na čitave osamdesete.
Izvori
- Statistički godišnjak Jugoslavije 1980, Savezni zavod za statistiku: tabela 112-9, štampane strane 212–213, podaci za 1978. i poređenje cene mleka za 1979; metodološka objašnjenja na stranama 39–40.
- Fotografija naslovnice Politikinog Zabavnika broj 1362, 3. februar 1978: odštampana cena od 6 dinara. Istorijski podatak preuzet je sa naslovnice primerka fotografisanog za kolekcionarski oglas.