Породичне и животне приче доносе лична сведочења о људима, породицама и временима која не смеју бити заборављена. Овде ћете пронаћи фотографије, сачуване документе и истините приче о важним животним судбинама.
Надежда и Будимир оставили су иза себе неколико фотографија, имена у старим документима, умрлицу и један сачувани препис писма. Ипак, управо то писмо чини нешто што ниједан службени запис не може — враћа Надежди глас. У првом делу ове породичне приче моја мајка Славица говорила је о животу своје мајке Слободанке, детета које је рано […]
Неке породичне приче остану недовршене. Таква је и прича о човеку који се звао Будимир Босиљчић. Сачувају се име, фотографије и неколико докумената, али изостане одговор на најважније питање: шта се на крају догодило? Будимир Босиљчић, мој прадеда, био је војно-технички чиновник и пилот-ловац, чија судбина после Другог светског рата у нашој породици никада није
Моја бака Слободанка била је дете рата и ћерка пилота, а њену животну причу у наставку преноси моја мајка Славица. Овај текст настао је по жељи моје мајке Славице. Желела је да остане записана прича о њеној мајци Слободанки Тасић, рођеној Босиљчић — мојој баки — жени која је преживела тешко детињство, породичне губитке и
Dani bez telefona i interneta Život pre mobilnih telefona i interneta u Jugoslaviji danas deluje gotovo nestvarno. Ipak, tada je to bila sasvim normalna svakodnevica. Sećam se večeri kada je moja majka uzimala fiksni telefon i pozivala servis za buđenje. „Na 3324334, u 4 i 30, hvala“, govorila bi mirno. To je bio naš alarm.
Jedan dan detinjstva u Jugoslaviji 90-ih Život u Jugoslaviji 90-ih za mene je značio nešto posebno. Sećam se tog jutra kao da je bilo juče. Sunčeva svetlost se probijala kroz zavesu, dok se kuhinjom širio miris sveže skuvane kafe i tek isečenog hleba. U tom trenutku nije bilo buke ni telefona, već samo mir i
