Postoje vremena koja se ne pamte po satu, već po osećaju. Ipak, jedno vreme gotovo svi pamtimo tačno u minut – 19:15. Nije bilo potrebno da pogledaš na sat. Znao si. Nešto u kući bi se promenilo. Razgovori bi utihnuli, tanjiri bi se pomerili sa stola, a pogled bi krenuo ka televizoru. Počinje crtani film.
Negativci koje smo potajno voleli Kada se setimo starih crtanih filmova, često shvatimo nešto zanimljivo – iako su heroji bili „dobri momci“, upravo su negativci ti koji su nam ostali u jačem sećanju. Ne zato što su bili strašni, već zato što su bili smešni, trapavi i neodoljivo ljudski. Njihove greške, preterane ambicije i večiti
Pre nego što smo znali šta je ironija, sarkazam ili “crni humor”, smejali smo se zahvaljujući crtanim filmovima. Padovi, jurnjava, tišina, preterane reakcije i nepravda koja se uvek na kraju ispravi — sve to oblikovalo je naš smisao za humor mnogo više nego što smo tada mogli da shvatimo. Smeh bez mnogo reči Mnogi crtani
Gledanje crtanih filmova na CRT televizoru često je značilo da u pravo vreme moraš da budeš u pravoj sobi. Poznata uvodna špica bila je dovoljna da prekine igru i privuče pažnju, čak i kada televizor nisi mogao da vidiš. A sam uređaj teško je bilo prevideti: duboko kućište, težak stakleni ekran i, na starijim modelima,
Pink Panter ume da napravi čitavu scenu od jednog pogleda. Zastane, podigne obrvu i nastavi svojim putem, dok se oko njega nešto već raspada. Tu je i ona šunjajuća melodija, koja deluje kao da tačno zna kakvu će nepodopštinu sledeću napraviti. Zbog tog spoja pokreta, muzike i mirnog izraza lica ostao je prepoznatljiv i ljudima
Kremenko nije bio samo crtani film koji smo gledali uz doručak – on je bio deo detinjstva koje je obeležila jednostavnost, toplina i neponovljiva sinhronizacija na BK televiziji. Glasovi, prevod, reči i šale iz te verzije ostali su zauvek urezani u sećanju cele jedne generacije. Kremenko – prvi „porodični sitkom“ u istoriji animacije Iako danas
Crtaći su mnogo više od pokretnih slika. Oni su deo našeg detinjstva, mesta gde su heroji bili smešni, hrabri i ponekad – potpuno neobični. Ali iza tih šarenih kadrova često se kriju priče i činjenice koje mnogi nikada nisu čuli. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti o crtaćima koji su obeležili generacije. Miki Maus i Pluton –
Laku noć, deco bila je više od obične televizijske emisije — to je bio trenutak dana kada su se svi umirivali, a ekran postajao čarobni prozor u svet snova. Svako dete u Jugoslaviji znalo je da, čim se začuje prepoznatljiva muzička tema i pojavi lutka koja maše rukom, vreme je za pidžamu, mleko i topli
Kadar iz emisije „Kocka, kocka, kockica“ (RTS) — korišćeno u svrhe kritike i komentara (fair use). Izvor: Radio-televizija Srbije (RTS). Zašto smo voleli Branka Kockicu Postojao je čovek koji nije bio superheroj, ali jeste bio naš junak.Zvao se Branko Milićević, odnosno Branko Kockica.Generacije dece osećale su toplinu i poverenje čim se pojavi na ekranu.Tada je
Reklame 90-ih prekidale su naše omiljene crtaće — a mi smo ih ipak voleli. Džinglovi, slogani i vedra lica postali su deo jutarnjeg rituala i ostali s nama mnogo duže od samih emisija. Kada danas čujemo prve taktove stare špice, odmah se setimo mirisa kakaa, toplog ćebeta i treperenja CRT televizora. Zlatno doba TV reklama
