Pesme Čika Jove Zmaja mnogima su ostale u pamćenju zajedno sa starim čitankama, školskim priredbama i glasom nekoga ko im je čitao naglas. Nekome je najbliža slika pačića u učionici, nekome žabe sa novinama, a nekome malog jahača koji od nekoliko kućnih predmeta pravi opremu za svoju pustolovinu.
Uz takve pesme dete je moglo da zamišlja prizor, prati ritam i nasmeje se završetku. Kada im se vratimo kao odrasli, u poznatoj priči možemo primetiti i detalj koji nam je ranije promakao. Upravo zato vredi ponovo otvoriti knjigu i pogledati šta je u tim stihovima ostalo živo.
Ko je bio Čika Jova Zmaj?
Jovan Jovanović rođen je 1833. godine u Novom Sadu, a umro je 1904. u Sremskoj Kamenici. Bio je lekar, pesnik, prevodilac i urednik. Naziv „Zmaj“, po kojem ga danas poznajemo, povezan je sa istoimenim satiričnim listom koji je pokrenuo.
Pisao je ljubavnu, rodoljubivu i satiričnu poeziju, kao i pesme za decu. Za njegove najmlađe čitaoce važan je bio i časopis Neven, koji je uređivao od 1880. godine do smrti. Tako su njegove priče i stihovi stizali do dece i kroz stranice časopisa.
Tri pesme Čika Jove Zmaja kojima se vredi vratiti
Zmajev humor i maštu najlakše je prepoznati kroz konkretne pesme. Ove tri pokazuju kako je od učionice, životinje ili dečje igre mogao da napravi malu priču sa jasnim likovima i upečatljivim završetkom.
Pačija škola: ozbiljan učitelj i neobični đaci
U „Pačijoj školi“ stari patak preuzima ulogu učitelja. Stavlja naočare, proziva svoje đake i pokušava da ih nečemu nauči. Pačići, međutim, posle sveg njegovog truda ostaju pri svom poznatom oglašavanju.
Humor nastaje iz susreta ozbiljne školske procedure i učenika koji su ipak pačići. Lako je zamisliti učitelja koji očekuje napredak i razred koji mu uporno odgovara na isti način. Ponavljanje daje pesmi ritam, a završetak zaokružuje celu scenu.
U pesmi se pojavljuje i prut, kao deo tadašnje predstave o strogoj školi. Pri današnjem čitanju taj detalj zaslužuje kratko objašnjenje odraslog: on pripada starom načinu disciplinovanja i nije primer koji treba primenjivati.
Žaba čita novine: svet posmatran iz žablje perspektive
Žaba sedi na lokvanju i pregledava novine. Njena pažnja usmerena je na pitanje važno za žablji život: kada će rode otići. Tako obična ljudska navika, čitanje novina, postaje duhovita životinjska scena.
Zanimljivo je što žaba ima sasvim razumljiv razlog za svoju zabrinutost. Čitalac može da se nasmeje njenom ponašanju, ali i da shvati zašto joj je baš ta vest važna. Kratka pesma otvara priliku da sa detetom razgovaramo o tome kako isti događaj različitim bićima može značiti nešto sasvim drugo.
Mali konjanik: pustolovina napravljena od običnih stvari
U „Malom konjaniku“ marama postaje sedlo, kanap služi kao uzda, a dete se uživljava u ulogu jahača spremnog za dalek put. Kada njegov zamišljeni saputnik ne skače kako bi želeo, mali jahač sam nastavlja igru.
Tu je lako prepoznati način na koji deca menjaju namenu predmeta oko sebe. Za pustolovinu su dovoljni ideja, pokret i nekoliko stvari iz kuće. Odraslom čitaocu takva igra može biti bliska i ako je odrastao mnogo kasnije od vremena u kojem je pesma napisana.
Ove pesme možete pročitati u celini u digitalnom izdanju „Zmajeve pevanije“ na Projektu Rastko.
Kako su pesme postajale školske i porodične uspomene
Za mnoge čitaoce pesme Čika Jove Zmaja vezane su za učenje napamet. Uz sam tekst mogli su da ostanu zapamćeni trema pred nastup, čekanje da dođe red na recitovanje ili roditelj koji sluša još jednu probu.
Čitanje naglas daje ovim pesmama poseban život. Učiteljev glas u „Pačijoj školi“ može zvučati strogo, žabina zabrinutost ozbiljno, a mali konjanik nestrpljivo. Promena glasa i nekoliko pokreta dovoljni su da se na stranici pojave karakteri, gotovo kao u maloj kućnoj predstavi.
Knjige su delile prostor sa igračkama, kasetama i televizorom. Zato se uspomena na jednu pesmu može povezati i sa čitavim ambijentom dnevne sobe devedesetih: mestom gde se čitalo, igralo i provodilo vreme sa porodicom.
Od časopisa do televizije: Čika Jova u „Nevenu“
Zmaj ima i neposrednu vezu sa starom televizijom. Serija Neven, nastala tokom sedamdesetih godina, prenela je sadržaje njegovog časopisa u televizijski format. Čika Jovu tumačio je Mića Tomić, a među njenim ključnim autorima bio je Timoti Džon Bajford.
Serija je spajala glumu, muziku, humor i zagonetke. Rubrike poput „Čika Jovine pošte“ pokazivale su kako se književni svet može proširiti kroz televizijsku igru. Čika Jova je tako dobio i prepoznatljivo lice na ekranu, uz druge likove i njihove zgode.
„Neven“ je zanimljivo ponovo pogledati uz crtane filmove iz osamdesetih i devedesetih. Različiti programi pružaju priliku da se prisetimo koliko su raznovrsni bili sadržaji koje vezujemo za detinjstvo. Više o seriji i glumačkoj ekipi može se pročitati u predstavljanju „Nevena“ na sajtu RTS-a.
Kako danas čitati Zmajeve pesme sa decom
Za ponovni susret sa ovim pesmama dovoljan je mali izbor. Izaberite jednu, pročitajte je polako i ostavite vremena za detetova pitanja i komentare.
- Počnite od prizora koji dete može da zamisli. Pačići u školi ili žaba sa novinama lako postaju tema za crtež, glumu ili razgovor.
- Objasnite nepoznatu reč. Stariji jezik može biti deo zanimljivosti pesme. Kratko objašnjenje pomaže da dete prati priču.
- Pitajte šta mu je bilo smešno ili neobično. Uz pesmu „Žaba čita novine“ možete razgovarati o tome zašto žaba prati baš vesti o rodama.
- Dajte prostora za sopstvenu igru. Posle „Malog konjanika“ dete može osmisliti svoju pustolovinu ili nacrtati kuda bi putovalo.
Vredi primetiti i da su ove pesme nastale u drugačijem društvu. Pojedine navike, reči i predstave o vaspitanju danas traže objašnjenje. Zajedničko čitanje omogućava da o tome razgovaramo, a da istovremeno uživamo u humoru i mašti.
Pesme Čika Jove Zmaja i danas mogu da povežu različite generacije. Odraslima vraćaju uspomene na školu i porodično čitanje, dok deci otvaraju prostor da upoznaju zanimljive likove i pronađu svoju omiljenu pesmu. Tako ista knjiga dobija novo mesto u porodici.
Koju pesmu Čika Jove Zmaja najviše pamtite i uz šta je vezujete: čitanku, školsku priredbu, porodično čitanje ili televizijski „Neven“? Podelite uspomenu u komentarima.