Profesor Baltazar pripada malom krugu animiranih junaka koje je dovoljno videti nekoliko sekundi da bi se prepoznali čitav svet i način razmišljanja koji stoje iza njih. Baltazargrad je šaren, neobičan i ponekad potpuno nelogičan, ali problemi njegovih stanovnika veoma su ljudski: usamljenost, nerazumevanje, strah, sebičnost ili jednostavna svakodnevna neprilika.
Iza naizgled jednostavnih priča nalazi se jedan od najvažnijih projekata Zagreb filma. Serijal je nastajao od 1967. do 1978. godine, okupio je brojne autore Zagrebačke škole crtanog filma i stigao do publike daleko izvan tadašnje Jugoslavije. Njegova istorija, međutim, nije počela planom za veliku televizijsku seriju, već jednim kratkim animiranim filmom o neobičnim cipelama.
Kako je nastao Profesor Baltazar
Početak priče predstavlja animirani film Izumitelj cipela iz 1967. godine. Film traje devet minuta i deset sekundi, a nastao je u produkciji Zagreb filma i nemačke kuće Windrose Film. Režirao ga je i animirao Zlatko Grgić, scenario su napisali Grgić i Borivoj Dovniković Bordo, muziku je komponovao Aleksandar Bubanović, dok je za scenografiju bio zadužen Branko Varadin.
U toj priči Baltazar pravi cipele koje mogu da lete, plešu, skaču i jure poput automobila. Osnovna ideja bila je jednostavna, ali je već sadržala sve što će kasnije obeležiti serijal: neobičan problem, maštovit izum, vizuelni humor i rešenje koje nikome ne nanosi štetu. Film je 1968. godine na Balkanskom filmskom festivalu u Mamaji osvojio Zlatnog pelikana.
Na zvaničnom sajtu Zagreb filma Izumitelj cipela danas je zaveden kao treća epizoda prve sezone. Ipak, zvanična biografija Zlatka Grgića i Filmski leksikon navode ga kao film kojim je započet serijal. To nije prava protivrečnost: današnji kataloški redosled ne mora da prati redosled u kojem su ideja, lik i serija nastajali. Najpreciznije je zato opisati ga kao polazni film iz kojeg se razvio Profesor Baltazar.
Zlatko Grgić nije radio sam
Najkraća verzija istorije glasi da je Profesora Baltazara stvorio Zlatko Grgić. To jeste tačno, ali nije dovoljno. Grgić je bio centralni autor, animator, režiser i crtač čiji su razbarušeni crtež, dinamična animacija i smisao za geg snažno oblikovali serijal. Iza Baltazargrada je, međutim, stajao čitav tim.
Borivoj Dovniković radio je sa Grgićem na scenariju za Izumitelja cipela. U prvom produkcijskom ciklusu ključni autorski trio činili su Grgić, Boris Kolar i Ante Zaninović, koji su učestvovali u pisanju, režiji, crtežu i animaciji. Zlatko Bourek dao je pozadinama izrazito prepoznatljiv likovni pečat, uz Branka Varadina i Srđana Matića.
Muzika takođe nema samo jednog autora za čitavu istoriju serijala. Prvi film prati muzika Aleksandra Bubanovića, dok je najveći deo kasnijeg serijala muzički oblikovao Tomica Simović. Njegova muzika nije bila samo pratnja, već deo ritma, humora i pripovedanja.
Autorski sastav menjao se tokom godina. U četvrtom ciklusu Grgić se vratio kao umetnički direktor i scenarista, dok su se u ulozi glavnog crtača i režisera smenjivali Milan Blažeković, Pavao Štalter, Zdenko Gašparović i Grgić. Branko Varadin je tada preuzeo oblikovanje pozadina. Zbog toga o Profesoru Baltazaru treba govoriti kao o Grgićevoj velikoj ideji, ali i kao o zajedničkom delu nekoliko generacija zagrebačkih animatora.
Profesor Baltazar i Zagrebačka škola crtanog filma
Zagreb film osnovan je 1953. godine, a Studio za crtani film počeo je da radi 1956. Već 1958. program zagrebačkih animatora privukao je veliku pažnju na festivalu u Kanu. Francuski filmski kritičari Žorž Sadul i Andre Marten tada su počeli da koriste izraz „Zagrebačka škola crtanog filma“.
Nije bila reč o školi sa učionicama, profesorima i jednim propisanim načinom crtanja. Autori su imali različite rukopise, ali su delili sklonost ka stilizaciji, grafičkom eksperimentu, sažetoj animaciji, ironiji i pričama koje nisu pokušavale da kopiraju Diznijev realizam.
To se jasno vidi u Baltazargradu. Zgrade ne moraju da prate realnu perspektivu, sunce može da izgleda drugačije od epizode do epizode, a boje imaju više veze sa raspoloženjem nego sa stvarnošću. Likovi su svedeni na nekoliko prepoznatljivih oblika, ali njihove reakcije ostaju jasne. Ako te zanima kako su se menjale tehnike i pristupi kroz vreme, više o tome možeš pronaći u tekstu o istoriji ručno crtane animacije.
Četiri ciklusa i 59 epizoda
Prema Filmskom leksikonu Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža, do 1978. godine proizvedena su četiri ciklusa sa ukupno 59 epizoda. Prva tri imaju po 13 filmova u trajanju od približno deset minuta, dok četvrti sadrži 20 kraćih filmova od pet do šest minuta.
| Produkcijski ciklus | Broj epizoda | Približno trajanje | Način pripovedanja |
|---|---|---|---|
| Prva tri ciklusa | 13 po ciklusu | Oko 10 minuta | Pripovedač izvan kadra |
| Četvrti ciklus | 20 | 5–6 minuta | Bez govornog teksta |
| Ukupno | 59 | Produkcija od 1967. do 1978. godine | |
Kratka forma nije bila mana. Deset minuta bilo je dovoljno da se postavi problem, predstavi neobičan stanovnik Baltazargrada, razvije geg i pronađe rešenje. Istovremeno, produkcija ručno crtane animacije ostajala je moguća u razumnom vremenu. O tome zašto su ovakvi filmovi često trajali upravo toliko detaljnije smo pisali u članku zašto su stari crtani filmovi trajali između sedam i deset minuta.
Kako Profesor Baltazar rešava probleme
Većina epizoda počinje poremećajem svakodnevice. Nekome je potrebna pomoć, stanovnici ne razumeju jedni druge ili se pojavi problem koji u realnom svetu možda ne bi ni postojao. Baltazar ne kreće u borbu i ne pokušava da pronađe krivca. On posmatra, sluša i razmišlja.
Tek posle razmišljanja pokreće svoju složenu mašinu. Zupčanici, poluge, posude, cevi i kišobran stvaraju veliki vizuelni spektakl, iako je konačno rešenje često maleno. Mašina na prvi pogled deluje čarobno, ali je važnije ono što joj prethodi. Filmski leksikon zato naglašava da Baltazarova rešenja nisu samo posledica magije, već delo inteligentnog i humanog čoveka koji brine o zajednici.
U Izumitelju cipela neobična obuća ljudima daje mogućnosti koje ranije nisu imali. U filmu Leteći Fabijan dobrota tramvajskog konduktera prema maloj ptici pokreće priču koja će na kraju dovesti do letenja. U epizodi Čudotvorni kolač pojavljuju se razbojnici, ali ni tada rešenje nije kazna ili fizički obračun. Njihovo ponašanje menja se uz pomoć „kolača ljubaznosti“, posle čega popravljaju štetu koju su napravili.
Serijal, dakle, ne poriče postojanje sebičnosti ili lošeg ponašanja. Njegova posebnost je u tome što sukob uglavnom ne rešava poniženjem protivnika. Baltazar pokušava da pronađe izlaz u kojem će se popraviti život čitavog grada. Zato epizode deluju blago, ali nisu bez ideje ili značenja.
Važan deo tog utiska predstavlja i smireniji ritam starih crtanih filmova. Baltazar dobija vreme da razmišlja, a gledalac može da prati kako se problem pretvara u rešenje. Tišina i pauza nisu praznina, već sastavni deo priče.
Naracija, muzika i priča razumljiva bez mnogo reči
Za Profesora Baltazara često se kaže da je crtani film bez dijaloga. To je samo delimično tačno. Likovi uglavnom ne vode klasične razgovore, ali prve tri produkcijske celine imaju pripovedača izvan kadra. U četvrtom ciklusu govorni tekst je potpuno uklonjen, pa muzika, pokret i slika preuzimaju čitavo pripovedanje.
Ovakva struktura bila je velika prednost za međunarodnu publiku. Pripovedanje izvan kadra moglo je da se prilagodi drugom jeziku bez menjanja animacije, dok su pokreti, izrazi lica i vizuelni gegovi ostajali razumljivi i bez prevoda. U četvrtom ciklusu više nije bilo potrebno prevoditi ni naratora.
Muzika je pri tome vodila emociju i ritam. Aleksandar Bubanović komponovao je muziku za početni film, dok je Tomica Simović izgradio veliki deo zvučnog identiteta serijala. Melodija upozorava da dolazi problem, prati Baltazarovo razmišljanje i slavi trenutak kada se pojavi rešenje. Zvuk ne objašnjava samo ono što se vidi, već slici daje karakter.
Od zagrebačkog studija do međunarodne publike
Profesor Baltazar od početka je imao međunarodnu produkcijsku vezu. Izumitelj cipela nastao je u saradnji Zagreb filma i Windrose Filma, a serijal je kasnije realizovan u koprodukciji sa nemačkom kućom Windrose-Dumont Time iz Kelna. Četvrti ciklus rađen je sa kompanijom Windrose Film und Fernsehproduktion iz Hamburga.
Zagreb Film ga navodi kao svoj veliki međunarodni televizijski uspeh, dok Filmski leksikon posebno izdvaja njegovu popularnost u skandinavskim zemljama. Za nemačku televiziju realizovano je i više od sto veoma kratkih filmova sa Baltazarom, u trajanju od pet do šezdeset sekundi.
Nema potrebe da se uspeh dokazuje neproverenim spiskom država. Važnije je razumeti zašto je serijal mogao da putuje. Problemi su univerzalni, likovi ne zavise od dugih dijaloga, humor je uglavnom vizuelan, a rešenje svake priče zasnovano je na idejama koje ne traže posebno poznavanje jezika ili lokalne kulture.
Zašto je Profesor Baltazar kulturno važan
Za publiku iz Srbije i regiona Profesor Baltazar predstavlja deo zajedničkog televizijskog sećanja. Ipak, njegov značaj ne treba svesti samo na nostalgiju. Filmski leksikon ga izdvaja kao projekat koji je zadržao autorsku stilizaciju, ironiju, pacifizam i druge osobine Zagrebačke škole, a istovremeno ostvario veliki tržišni uspeh.
Serijal je pokazao da dečji crtani film ne mora da bude bučan, nasilan ili zasnovan na stalnom sukobu. Njegov glavni junak nema posebnu moć kojom pobeđuje druge. Njegova „moć“ je spremnost da sasluša problem, zastane, razmisli i upotrebi znanje tako da pomogne nekome ko ne može sam.
Važnost serijala vidi se i u načinu na koji je sačuvan. Zagreb Film je 2007. godine započeo njegovu restauraciju i digitalizaciju, a do 2016. obnovljena su sva četiri ciklusa. Originalni filmski negativi čuvaju se u Hrvatskom državnom arhivu, dok restaurirane verzije omogućavaju da se ručno crtani detalji, boje i muzika sačuvaju za nove generacije.
Crtani film koji ne potcenjuje publiku
Kada se od Profesora Baltazara odvoje televizijska sećanja i nostalgija, ostaje vrlo pažljivo osmišljena animacija. Priče su kratke, ali nisu prazne. Vizuelni svet je razigran, ali nije nasumičan. Rešenja su fantastična, ali iza njih obično stoje razumevanje, strpljenje i briga za druge.
Upravo zato ovaj crtani film može da se prati bez obzira na jezik i godinu rođenja gledaoca. Baltazar ne nudi svet bez problema. On nudi mnogo zanimljiviju ideju: da problem može da se reši bez sile, uz malo znanja, mašte i dobre volje.
Izvori i dalje čitanje
- Zagreb Film: Izumitelj cipela
- Zagreb Film: Zlatko Grgić
- Zagreb Film: istorija studija i Zagrebačke škole crtanog filma
- Filmski leksikon Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža: Profesor Baltazar
- Zagreb Film: restauracija i digitalizacija filmskog arhiva
- Medijska pismenost: analiza serijala Profesor Baltazar