TV uspomene

Pre striming platformi, pametnih telefona i beskrajnih preporuka, emisija Opstanak imala je posebno mesto u našem detinjstvu. Veliki CRT televizor stajao je u uglu dnevne sobe ili kuhinje, ručak se polako spremao, a miran glas sa ekrana uvodio nas je u svet životinja i predela koji su delovali neverovatno daleko. Za mnoge koji su odrastali […]

Postojalo je vreme kada smo svi zajedno sedeli ispred televizora i čekali omiljene emisije. Jedna od takvih emisija koja je obeležila detinjstvo mnogih generacija bila je Family Classics. Mnogi i danas pretražuju zanimljivosti o Family Classics programu, jer ih vraća u vreme kada su crtani filmovi imali poseban šarm. U to vreme nije bilo interneta,

Postoje vremena koja se ne pamte po satu, već po osećaju. Ipak, jedno vreme gotovo svi pamtimo tačno u minut – 19:15. Nije bilo potrebno da pogledaš na sat. Znao si. Nešto u kući bi se promenilo. Razgovori bi utihnuli, tanjiri bi se pomerili sa stola, a pogled bi krenuo ka televizoru. Počinje crtani film.

Laku noć, deco bila je više od obične televizijske emisije — to je bio trenutak dana kada su se svi umirivali, a ekran postajao čarobni prozor u svet snova. Svako dete u Jugoslaviji znalo je da, čim se začuje prepoznatljiva muzička tema i pojavi lutka koja maše rukom, vreme je za pidžamu, mleko i topli

Kadar iz emisije „Kocka, kocka, kockica“ (RTS) — korišćeno u svrhe kritike i komentara (fair use). Izvor: Radio-televizija Srbije (RTS). Zašto smo voleli Branka Kockicu Postojao je čovek koji nije bio superheroj, ali jeste bio naš junak.Zvao se Branko Milićević, odnosno Branko Kockica.Generacije dece osećale su toplinu i poverenje čim se pojavi na ekranu.Tada je

Reklame 90-ih prekidale su naše omiljene crtaće — a mi smo ih ipak voleli. Džinglovi, slogani i vedra lica postali su deo jutarnjeg rituala i ostali s nama mnogo duže od samih emisija. Kada danas čujemo prve taktove stare špice, odmah se setimo mirisa kakaa, toplog ćebeta i treperenja CRT televizora. Zlatno doba TV reklama

Bilo je nešto posebno u subotnjim jutrima 90-ih: probudiš se rano, uzmeš ćebe i uključiš onaj stari CRT televizor. Tihi zuj, treperenje pre nego što se slika „uhvati”, i odmah — crtaći. Taj jednostavni ritual bio je prava mala magija. Zlatni sati Između sedam i deset, vreme je teklo drugačije. Od Duška Dugouška i Toma