Snupi (Snoopy) može da se bori sa Crvenim baronom, a da ne siđe sa krova kućice. Dovoljne su pilotska kapa, naočare i njegova uverenost da sedi u avionu. Ipak, neke zanimljivosti o Snupiju vode od porodičnog psa njegovog tvorca do priprema za let na Mesec.
Njegov svet nastao je u stripu Peanuts Čarlsa M. Šulca, mnogo pre nego što su pojedine priče prenete na televiziju. Strip i animirane verzije dele iste junake, ali se neki detalji razlikuju. To se naročito vidi kada pokušamo da zavirimo u Snupijevu kućicu ili prebrojimo njegovu braću i sestre.
1. Pravi Spajk bio je junak Šulcovog crteža još 1937.
U porodici Šulc živeo je crno-beli mešanac po imenu Spajk (Spike). Upravo je njega autor kasnije navodio kao važnu inspiraciju za Snupija. Pas je imao i neobičnu naviku: gutao je razne predmete, o čemu je Šulcov otac pisao rubrici Ripley’s Believe It or Not!
Uz pismo je poslao sinovljev crtež psa. Ilustracija je objavljena 1937. godine, kada je Čarls imao četrnaest godina, i bila je njegov prvi objavljeni crtež. Tako je Spajk učestvovao u počecima Šulcove karijere mnogo pre nastanka stripa Peanuts.
2. Snupija nema u prvom nastavku stripa
Peanuts je počeo da izlazi 2. oktobra 1950. u sedam američkih novina. Snupi se pojavio dva dana kasnije, 4. oktobra.
Pripada, dakle, najranijoj postavi junaka, ali ga u prvom nastavku nema. Poznate uloge pilota, pisca i samouverenog studenta razvijale su se kasnije, kroz godine kratkih novinskih priča.
3. Ime Snifi već je bilo zauzeto
Šulc je prvobitno nameravao da psa nazove Snifi (Sniffy). Odustao je kada je, pre početka objavljivanja stripa, otkrio da drugi pas iz stripa već nosi to ime. Snifi je zato ostao ideja iz pripreme lika, a čitaoci su ga od početka upoznali kao Snupija.
4. Snupi u početku nije hodao na dve noge
Na najranijim crtežima Snupi je štene koje se kreće na četiri noge, laje i igra se hvatanja bačenih predmeta. Tek kasnije dobija sve više ljudskih pokreta i navika: uspravlja se, pleše, kliza i zamišlja sebe u različitim ulogama.
Prema Šulcovom muzeju, autor je upravo Snupija izdvajao kao junaka čiji su se izgled i ličnost najviše promenili. Hodanje na dve noge omogućilo mu je da u istih nekoliko kadrova izvede mnogo više nego običan pas. Snupi nije dobio svoj prepoznatljivi lik odjednom; Šulc ga je pronalazio dok ga je crtao.
Sličan razvoj kroz različite rane verzije prati i naš tekst o tome kako je nastao Duško Dugouško.
5. U stripu nikada ne vidimo unutrašnjost kućice
Snupi poseduje knjige, ploče, Van Gogovu sliku, pa čak i bilijarski sto. Ipak, Šulc u svom stripu nikada nije pokazao unutrašnjost njegove kućice. O njenom sadržaju saznajemo iz priča i usputnih pominjanja.
Na televiziji postoji izuzetak. Šulcov muzej navodi animirani specijal It’s Magic, Charlie Brown iz 1981. godine, u kojem gledalac može da vidi unutra. Zato se sećanje na takvu scenu iz crtaća ne može primeniti na izvorni novinski strip.
6. Makete aviona pomogle su da nastane Leteći as
Snupi se prvi put zamislio kao pilot iz Prvog svetskog rata 10. oktobra 1965. Šulc je kao glavnu inspiraciju za tu ulogu navodio interesovanje svog sina Montea za plastične makete aviona.
Pilotska kapa, naočare i šal bili su dovoljni da krov kućice postane britanski dvokrilac Sopwith Camel. Na njemu Snupi kreće u okršaje sa Crvenim baronom. Čitalac sve vreme vidi psa na kućici, dok se u njegovoj glavi odvija ozbiljna vazdušna bitka. Ta razlika čini veliki deo šale.
7. Džo Kul je student koji baš i ne ide na predavanja
Sa tamnim naočarima Snupi postaje Džo Kul (Joe Cool), samouvereni student koji se prvi put pojavio 27. maja 1971.
Prema zvaničnom opisu lika, rado se druži u studentskom centru, igra frizbi i jede picu. Odlazak na nastavu mu je znatno manje privlačan. Za razliku od pilota koji zamišlja ratne podvige, Džo Kul želi da ostavi utisak najopuštenijeg i najpoželjnijeg momka na fakultetu.
8. Snupijev smeh snimao je Bil Melendez
U stripu čitalac prati Snupijeve misli u oblačićima. U animaciji se njegovom pokretu pridružuju smeh, uzvici, režanje i drugi glasovi. Zato tvrdnja da je Snupi jednostavno „nem“ preskače važan deo njegovog nastupa.
Animator i reditelj Bil Melendez davao mu je glas u klasičnim televizijskim specijalima. Snimao je sopstveni glas, a zatim ubrzavao traku da bi dobio prepoznatljive zvuke Snupija i Vudstoka. Šulcov muzej opisuje taj postupak u materijalima za izložbu Animating Comics.
Kako su snimljeni glasovi pomagali animatorima da odrede pokret i trajanje scene objašnjavamo i u tekstu o pravljenju crtanih filmova devedesetih.
9. Strip imenuje petoro Snupijeve braće i sestara
U izvornom stripu pojavljuju se imena Spike, Belle, Marbles, Olaf i Andy. Snupi, međutim, u nastavku objavljenom 18. juna 1989. kaže da ih je u leglu bilo osmoro.
Preostala dva imena, Molly i Rover, pojavljuju se u animiranom specijalu Snoopy’s Reunion iz 1991. godine. Otuda različiti brojevi u pregledima njegove porodice: petoro je imenovano u Šulcovom stripu, a animirana verzija dopunjuje porodicu sa još dva člana.
10. Letelice misije Apolo 10 zvale su se Snupi i Čarli Braun
U maju 1969. godine lunarni modul misije Apolo 10 dobio je ime Snoopy, dok je komandni modul nazvan Charlie Brown. Lunarni modul trebalo je da izvidi područje predviđeno za buduće sletanje. Naziv se zato poigravao sa engleskim izrazom to snoop around, odnosno njuškati ili razgledati.
Apolo 10 bio je generalna proba za prvo sletanje na Mesec. Posada se približila površini, dok je samo sletanje usledilo u misiji Apolo 11.
Veza sa svemirskim programom obuhvata i Silver Snoopy Award. Tu nagradu astronauti lično uručuju zaposlenima i saradnicima za izuzetan doprinos bezbednosti letova sa ljudskom posadom ili uspehu misije. Snupi je tako dobio mesto i među ljudima koji su radili na stvarnim svemirskim letovima.
Ako te zanimaju detalji iza još jednog poznatog serijala, pročitaj i zanimljivosti o Tomu i Džeriju.
Izvori i dodatno čitanje
- Peanuts Worldwide: zvanični opisi likova Snoopy i Joe Cool.
- Muzej Čarlsa M. Šulca: hronologija života i rada, uključujući Spajka i prve objavljene crteže.
- Muzej Čarlsa M. Šulca: Celebrating Peanuts, o promenama izgleda i ponašanja likova.
- Muzej Čarlsa M. Šulca: odgovori na česta pitanja o kućici i Snupijevoj porodici.
- Muzej Čarlsa M. Šulca: Snoopy and the Red Baron.
- Muzej Čarlsa M. Šulca: materijali za izložbu Animating Comics (PDF).
- HISTORY: početak objavljivanja stripa i prvobitno ime Snifi.
- NASA: Snupi, Apolo 10 i nagrada Silver Snoopy.