Za nastanak Duška Dugouška presudan je bio film A Wild Hare. U njemu zec prilazi Elmeru koji ga lovi, gricka šargarepu i započinje razgovor: „What's up, Doc?“ Lovac ima pušku, ali zec se ponaša kao da su se slučajno sreli u šetnji. U toj razlici između Elmerove namere i Duškove opuštenosti već se prepoznaje humor njegovih kasnijih crtaća.
Film je izašao 27. jula 1940. i smatra se zvaničnim debijem prepoznatljivog Bugs Bunnyja. Ipak, njegov prethodnik pojavio se još 1938. Izgled, ime i glas razvijali su se kroz nekoliko filmova, a u tom poslu učestvovalo je više autora.
Pre Duška: beli zec iz 1938. godine
U crno-belom filmu Porky's Hare Hunt, objavljenom 30. aprila 1938, Porky Pig pokušava da ulovi zeca koji mu stalno izmiče i ruga mu se. Taj zec je beo, naglih pokreta i razuzdanog smeha. Mnogo je nemirniji od kasnijeg Duška, koji protivnika često dovodi do besa upravo svojom mirnoćom.
Na početku ove razvojne linije nalazi se reditelj Ben Hardaway. Filmovi su tada nastajali u studiju producenta Leona Schlesingera, koji je serijale Looney Tunes i Merrie Melodies proizvodio za Warner Bros. Prvi lov na zeca pripadao je serijalu Looney Tunes.
Tokom 1939. pojavile su se još dve važne verzije. U filmu Prest-O Change-O, koji je režirao Chuck Jones, beli zec koristi mađioničarske trikove da zadirkuje dva psa. U Hare-um Scare-um, na kome su radili Hardaway i Cal Dalton, zec je siv i izgledom se približava budućem Dušku. Još nema potpuno ustaljenog lika: autori menjaju proporcije, glas i način na koji se ponaša prema protivnicima.
Kako je nastalo ime Bugs Bunny
Hardawayev nadimak bio je „Bugs“. Prema Warnerovom istorijskom pregledu, zamolio je dizajnera Charlieja Thorsona da nacrta zeca za jedan od ranih filmova. Thorson je model označio kao „Bugs' Bunny“, odnosno „Bugsov zec“. Oznaka koja je povezivala crtež sa Hardawayem vremenom je postala ime junaka.
Ime je, dakle, postojalo pre njegovog poznatog debija iz 1940. Istoričar animacije Jerry Beck prikazao je studijske dokumente i promotivni materijal iz 1939. u kojima se već koristi naziv Bugs Bunny. Na samom ekranu ime će se pojaviti kasnije, u uvodnoj najavi filma Elmer's Pet Rabbit iz 1941.
A Wild Hare i nastanak Duška Dugouška
Pre tog prelomnog filma došao je još jedan susret sa Elmerom. U Jonesovom Elmer's Candid Camera, iz marta 1940, Elmer nosi fotoaparat i pokušava da fotografiše divlje životinje. Zec mu prilazi iza leđa i ometa ga. Njihov odnos već postaje poznat, ali glas i ponašanje zeca još se razlikuju od onoga što će se ubrzo ustaliti.
U A Wild Hare reditelj Tex Avery daje zecu opuštenu drskost koja će ostati jedna od njegovih najvažnijih osobina. Priču potpisuje Rich Hogan, dok je Bob Givens uradio novi model lika. Givensov model služio je animatorima kao vodič za izgled i proporcije zeca.
Avery pritom odlaže trenutak u kome ćemo videti celog zeca. Najpre iz rupe izlazi ruka, uzima šargarepu i poigrava se sa Elmerom. Kada se Duško konačno pojavi i započne razgovor, gledalac je već upoznao njegov način razmišljanja: lovca zanima kako da ga uhvati, a njega kako da se zabavi na lovčev račun.
Mel Blanc i originalni Duškov glas
Mel Blanc davao je glas i ranom zecu i prepoznatljivom Dušku, ali ih nije igrao na isti način. Razlika se čuje kada se uporede Elmer's Candid Camera i A Wild Hare. U drugom filmu glas je sigurniji i razgovorniji, usklađen sa zecom koji može da zastane, proceni protivnika i mirno mu odgovori.
Blanc je kasnije opisivao akcenat kao spoj govora Bruklina i Bronksa. Njegov način izgovora daje dodatnu drskost jednostavnim pitanjima i usputnim komentarima kojima Duško prekida poteru.
Šargarepa i „Šta ima, doktore?“
Zašto je običan pozdrav postao smešan
Replika „What's up, Doc?“, kod nas poznata kao „Šta ima, doktore?“, pojavljuje se u A Wild Hare. Avery je kasnije objašnjavao da je takvo neformalno oslovljavanje poznavao iz Teksasa. Reč „Doc“ u tom kontekstu nije morala da znači da se obraća lekaru.
U crtaću je presudno kome Duško to govori. Pred njim je čovek koji pokušava da ga ulovi, a on se obraća kao poznaniku. Avery se kasnije sećao velikog smeha koji je replika izazvala u bioskopu. Taj mirni početak razgovora postao je način da Duško odmah poremeti ozbiljnost protivnikovog nastupa.
Kakve veze ima Clark Gable sa šargarepom
U komediji It Happened One Night iz 1934. Clark Gable jede šargarepu dok razgovara sa Claudette Colbert i pokazuje joj kako da stopira. Bob Clampett je u intervjuu snimljenom 1969. i objavljenom 1970. tvrdio da ga je upravo ta scena podstakla da zamisli zeca koji govori dok žvaće.
Međutim, Chuck Jones i Avery kasnije su osporili Clampettovu verziju njegovog doprinosa, uključujući priču o prvoj šargarepi. To se vidi u njihovoj prepisci iz 1975. Veza sa Gejblom zato ima uporište u svedočenju jednog od autora, ali priča o tome ko je prvi uveo taj detalj ostaje sporna.
Duško se menjao i posle debija
Studio je nastavio da eksperimentiše i posle uspeha filma A Wild Hare. U filmu Elmer's Pet Rabbit, objavljenom početkom 1941, zec je u uvodnoj špici prvi put najavljen kao Bugs Bunny, ali Blanc ponovo koristi drugačiju glasovnu karakterizaciju. Ime je već tu, dok se način izvođenja još traži.
Menjalo se i lice. Robert McKimson razrađivao je izgled koji je tokom prve polovine četrdesetih postajao sve šire prihvaćen u studiju. Jones, Friz Freleng i Clampett dalje su razvijali Duška kroz svoje filmove. Zbog tih različitih doprinosa nastanak Duška Dugouška ne može se pošteno svesti na jedan crtež ili jednog autora.
Ni njegova samouverenost nije značila da mora uvek da pobedi. Već u Averyjevom Tortoise Beats Hare iz 1941. kornjača Cecil uspeva da ga nadigra. Zec koji je toliko dobar u provociranju drugih ovde sam gubi strpljenje. Takvi obrti davali su autorima prostor da se poigraju osobinama koje je publika već upoznala.
Za primere iz njegovog kasnijeg perioda pogledaj naš izbor sedam epizoda Duška Dugouška, od muzičkih predstava do susreta sa gangsterima i čudovištima.
Izvori i dalje čitanje
- Warner Bros.: istorijski pregled lika na originalnom sajtu Space Jam iz 1996.
- MoMA: program retrospektive Warnerovih crtanih filmova iz 1985, sa odeljkom o razvoju Bugs Bunnyja
- Cartoon Research: razgovor sa Mauriceom Nobleom i Bobom Givensom i Givensov model za A Wild Hare
- Cartoon Research: produkcijska dokumentacija i analiza filma Tortoise Beats Hare
- Texas State Historical Association: biografija Texa Averyja