Zanimljivosti o Tomu i Džeriju postaju još zanimljivije kada pogledamo šta se krije iza večite jurnjave. Crtani filmovi koje smo gledali kao deca nastali su kao bioskopski kratki filmovi, uz pažljivo usklađene crteže, pokrete i muziku.
Tada smo se uglavnom smejali Džerijevim trikovima i Tomovim neuspesima. Danas možemo da primetimo koliko je rada bilo potrebno da nekoliko minuta animacije deluje tako lako i zabavno. Evo osam detalja koje vredi imati na umu pri sledećem gledanju.
1. Tom i Džeri su prvo stigli u bioskope
Mačak i miš prvi put su se pojavili 1940. godine u MGM-ovom kratkom animiranom filmu Puss Gets the Boot. Film je napravljen za bioskopsku publiku, mnogo pre nego što su ih mnogi od nas upoznali preko televizije.
Kratka forma objašnjava deo njihovog ritma. Sukob je morao brzo da počne, da se razvije kroz nekoliko gegova i da dobije rasplet za svega nekoliko minuta. Za nas je, međutim, njihova jurnjava kasnije postala i deo uspomene na gledanje crtanih filmova na CRT televizoru.
2. Tom se u prvom filmu zvao Džasper
U filmu Puss Gets the Boot mačak se zove Jasper, odnosno Džasper. Miš na ekranu nema ime. Često se može pročitati da se Džeri prvobitno zvao Džinks, ali istraživanje sačuvanih MGM-ovih materijala ne potvrđuje da je to bilo njegovo ime u filmu. Jedan tadašnji promotivni časopis nazvao je miša Pee Wee.
Imena po kojima ih danas znamo došla su kasnije. Džozef Barbera se u intervjuu prisetio da su u studiju organizovani konkursi za naziv novih crtanih filmova o mački i mišu. Sada je teško i zamisliti da su mogli da se zovu drugačije.
3. MGM nije odmah naručio nastavak serijala
Jedna od manje poznatih zanimljivosti o Tomu i Džeriju jeste da posle prvog filma nije odmah usledio čitav niz novih priča. Prema Barberinom svedočenju, producent Fred Quimby nije želeo da studio sav rad usmeri na jednu ideju, pa su Vilijam Hana i Barbera u međuvremenu pravili druge crtane filmove.
Zatim je distributerka bioskopskog programa Bessa Short pisala MGM-u i pitala kada će publika ponovo videti crtać o mački i mišu. Njeno pismo pomoglo je da se par vrati na ekran. To je preciznije od tvrdnje da je prvi film propao zato što se publici nije dopao.
4. Prvi film je već bio nominovan za Oskara
Puss Gets the Boot bio je nominovan u kategoriji kratkog animiranog filma na dodeli Oskara 1941. godine. Nije pobedio: nagradu je te godine dobio drugi MGM-ov film, The Milky Way.
Prvi susret publike sa Tomom i Džerijem, dakle, nije započeo niz pobeda, ali je već privukao pažnju Akademije. To je važan detalj kada govorimo o neizvesnom početku serijala.
5. Kasnije su osvojili sedam Oskara
Prvi nagrađeni film iz serijala bio je The Yankee Doodle Mouse, koji je dobio Oskara 1944. godine. Kratki filmovi o Tomu i Džeriju na kraju su osvojili ukupno sedam Oskara.
To je jedan od razloga da stare epizode posmatramo i kao animatorski rad, a ne samo kao uspomenu iz detinjstva. Crteži, pozadine i tajming posebno dolaze do izražaja u pažljivo obnovljenim izdanjima. O tome smo pisali u tekstu o remasterizaciji ranih crtanih filmova o Tomu i Džeriju.
6. Muzika je pomagala da geg uspe
Neke zanimljivosti o Tomu i Džeriju lakše je čuti nego videti. Muzika kompozitora Skota Bredlija (Scott Bradley) oblikovala je ritam mnogih MGM-ovih kratkih filmova. Mogla je da prati oprezan korak, pojača napetost pred jurnjavu ili naglasi trenutak u kojem Tomova zamka krene naopako.
Kada sledeći put pustiš poznatu epizodu, obrati pažnju na zvuk. Muzika nije samo podloga iza slike: ona često određuje koliko scena traje i kada će šala imati najjači efekat.
7. Gotovo sve razumemo i bez njihovog dijaloga
Za Toma i Džerija se često kaže da su „nemi“, mada njihovi filmovi nisu bez zvuka, a drugi likovi ponekad govore. Sam mačak i miš najveći deo priče prenose pokretom, izrazom lica, zvučnim efektima i muzikom.
Dovoljan je Džerijev pogled ka vazi da naslutiš šta sprema. Tomovo oklevanje pred zatvorenim vratima govori da očekuje zamku. Takav humor lako je pratiti i bez dugog objašnjenja. Sličnu snagu pokreta i muzike pamtimo i iz priče o tome kako je nastao Pink Panter.
8. Kada ih gledamo ponovo, možda promenimo stranu
Kao deca često smo navijali za manjeg i snalažljivijeg Džerija. Već prvi film, međutim, komplikuje tu podelu. Nakon što Džaspera upozore da će biti izbačen iz kuće ako još nešto razbije, miš pokušava da iskoristi lomljive predmete protiv njega.
Tom nije uvek nedužan, ali ni Džeri nije uvek bespomoćan. Njihova prednost stalno prelazi s jednog na drugog, pa ista scena može drugačije da nam izgleda kada je gledamo kao odrasli.
Zašto ih i danas vredi gledati
Ove zanimljivosti o Tomu i Džeriju pokazuju koliko se rada krije iza crtanog filma koji deluje jednostavno: jasna ideja, precizan tajming, izražajna animacija i muzika koja zna kada treba da povede scenu.
Neki preterani gegovi i udarci danas nam mogu delovati drugačije nego u detinjstvu. Ipak, lako je prepoznati zašto su najbolje epizode opstale. Možemo ponovo da se nasmejemo istoj jurnjavi, a usput da primetimo veštinu koju kao deca nismo videli.