Za mnoge gledaoce Štrumpfovi su pre svega crtani film iz televizijskog detinjstva: skriveno selo u šumi, kuće nalik pečurkama, Papa Štrumpf, Štrumpfeta i večito neuspešni Gargamel sa mačkom Azraelom. Zbog serije koja je počela 1981. lako je pomisliti da su mali plavi junaci nastali upravo u osamdesetim.
Njihova priča je, međutim, mnogo starija. Kada je serija studija Hanna-Barbera stigla na američku televiziju, Štrumpfovi su već imali 23 godine istorije u evropskom stripu, sopstvene priče i nekoliko animiranih ekranizacija. Put od sporednih likova u jednoj srednjovekovnoj avanturi do svetski poznatih televizijskih junaka zanimljiviji je od uobičajene liste simpatičnih likova i životnih pouka.
Ko je bio Peyo, tvorac Štrumpfova
Štrumpfove je stvorio belgijski strip autor Pierre Culliford (1928–1992), poznat pod umetničkim imenom Peyo. Rođen je u Briselu, a pre nego što se potpuno posvetio stripu radio je kao bioskopski operater i u studiju za animaciju. Pravi uspeh postigao je u belgijskom časopisu Spirou, gde je objavljivao avanture Johana i Pirluita (Johan et Pirlouit).
_by_Erling_Mandelmann.jpg){kind=link}
Bio je to fantastični srednjovekovni svet vitezova, čarobnjaka i neobičnih bića. Upravo u njemu su se Štrumpfovi prvi put pojavili. Nisu bili zamišljeni kao glavni junaci velike buduće franšize, već kao deo jedne priče. Publika je, ipak, veoma brzo pokazala da želi da sazna više o njima.
Kako su Štrumpfovi ušli u strip 1958. godine
Prvo pojavljivanje Štrumpfova objavljeno je 23. oktobra 1958. u nastavku priče o Johanu i Pirluitu u časopisu Spirou. Avantura se prvobitno zvala La Flûte à six trous, odnosno „Flauta sa šest rupa“, a kasnije je postala poznata kao La Flûte à six Schtroumpfs — „Flauta sa šest Štrumpfova“.
Johan i Pirluit u priči nailaze na čarobnu flautu koja svakoga ko je čuje primorava da igra. Potraga za njenim poreklom vodi ih do sićušnih plavih bića koja govore neobičnim jezikom i žive u svetu skrivenom od ljudi. Štrumpfovi su, dakle, u početku bili sporedni stanovnici već postojećeg stripovskog univerzuma.
Njihova popularnost brzo je promenila plan. Već 1959. dobili su prve samostalne kratke priče u časopisu Spirou. Tada je njihov svet mogao da se širi nezavisno od Johana i Pirluita, a pojedini stanovnici sela počeli su jasnije da se razlikuju po karakteru, poslu i ponašanju.
Neobičan nastanak imena i jezika Štrumpfova
Prema priči koju je Peyo prepričavao, reč schtroumpf nastala je tokom obroka sa njegovim prijateljem i kolegom Andréom Franquinom. Peyo nije mogao da se seti reči za slanik, pa ju je u šali zamenio izmišljenom rečju. Franquin je prihvatio igru i razgovor su nastavili ubacujući „štrumpf“ tamo gde je značenje moglo da se pogodi iz konteksta.
Taj mali jezički geg postao je jedna od najprepoznatljivijih odlika čitavog sveta. U govoru Štrumpfova ista reč može biti imenica, glagol ili deo izraza, a smisao se razume iz situacije. To nije samo simpatična dosetka: autorima je davalo mnogo prostora za nesporazume, igre reči i humor koji se lako prilagođavao različitim pričama.
Pre serije Hanna-Barbera: prve animirane ekranizacije
Štrumpfovi nisu čekali osamdesete da bi se pokrenuli na ekranu. Belgijski studio TVA-Dupuis napravio je crno-bele animirane epizode još 1961. godine. Pet sačuvanih epizoda kasnije je pronađeno u arhivi i digitalizovano, pa danas pružaju redak uvid u prvu ekranizaciju ovih junaka. Deo tog materijala objedinjen je 1965. u bioskopskoj kompilaciji Les Aventures des Schtroumpfs.
Sledeći veliki korak bio je dugometražni animirani film La Flûte à six Schtroumpfs iz 1975. godine, u produkciji Dupuis-Belvisiona. Film se vraća priči u kojoj su se Štrumpfovi prvi put pojavili, pa Johan i Pirluit imaju znatno važniju ulogu nego što bi očekivao gledalac koji poznaje samo kasniju televizijsku seriju. Muziku je komponovao Michel Legrand.
Ove ekranizacije pokazuju da prelazak iz stripa u animaciju nije počeo u Americi. Serija Hanna-Barbera bila je presudna za svetsku televizijsku popularnost, ali je stigla posle više od dve decenije evropskog razvoja likova. Taj put je i zanimljiv primer šire istorije animacije, u kojoj su strip, kratki film i televizija često uticali jedni na druge.
Serija Hanna-Barbera iz 1981. koja ih je učinila svetskim TV zvezdama
Klasična serija The Smurfs premijerno je prikazana na američkoj mreži NBC 1981. godine. Proizvodio ju je studio Hanna-Barbera, a trajala je devet sezona, do 1989. Upravo je ova verzija izgradila sliku Štrumpfova koju najveći broj gledalaca danas prepoznaje kao „stari crtani film“.
Televizijski format omogućio je da selo dobije mnogo više svakodnevnih priča. Nije svaka epizoda morala da bude velika avantura. Problem je mogao da počne svađom, pogrešno shvaćenim savetom, čarolijom koja se otela kontroli, nečijom sujetom ili Gargamelovim novim planom. Takva struktura bila je jednostavna za mlađe gledaoce, ali dovoljno fleksibilna da se likovi stalno kombinuju na drugačije načine.
Prema katalogu kompanije koja danas upravlja audiovizuelnim nasleđem Peya, klasična serija ima sinhronizacije na više od 40 jezika i prikazivana je na više od 100 teritorija. Peyo Company navodi i da je serija dobila nagradu Emmy za dečji zabavni program u sezoni 1982–1983. Ti podaci pomažu da se objasni kako su junaci iz belgijskog stripa postali zajednička uspomena gledalaca iz veoma različitih zemalja.
Zašto je njihov svet tako dobro funkcionisao na televiziji
Selo Štrumpfova je malo, pregledno i lako razumljivo. U njemu postoje radionice, bašte, zajednički poslovi i stalni stanovnici, dok šuma oko sela krije nepoznato. Gledalac brzo shvata gde je sigurno mesto, odakle dolazi opasnost i kome će se ostali obratiti kada nastane problem.
Istovremeno, svet nije sasvim miran ni potpuno bezazlen. Čarolije mogu da promene ponašanje čitavog sela, sitna mana jednog junaka može da izazove veliku nevolju, a dobra namera često napravi više problema nego otvorena zloba. Zbog toga priče imaju napetost, iako se na kraju uglavnom vraćaju osećaju reda i sigurnosti.
Jedna osobina, odmah prepoznatljiv junak
Mnogi Štrumpfovi određeni su jednom naglašenom osobinom, navikom ili zanimanjem. Takav postupak je izuzetno praktičan za epizodnu seriju: gledalac ne mora da poznaje dugu biografiju lika da bi odmah razumeo zašto će baš on zakomplikovati situaciju ili pomoći da se ona reši.
To ipak ne znači da su svi samo prazne karikature. Njihove osobine funkcionišu u odnosu na zajednicu. Znanje vredi kada nekome pomaže, snaga kada štiti druge, a samopouzdanje lako postaje sujeta. Štrumpfovi se razlikuju, raspravljaju i greše, ali selo može da opstane samo ako ponovo počnu da sarađuju.
Gargamel i Azrael kao stalna pretnja izvan sela
Gargamel je jednostavan, ali veoma koristan protivnik. Njegovi motivi se menjaju od priče do priče: želi da uhvati Štrumpfove, iskoristi ih u svojim čarolijama, dođe do bogatstva ili im se osveti zbog prethodnog neuspeha. Ono što ostaje isto jeste njegova opsesija i nesposobnost da iz sopstvenih poraza nešto nauči.
Azrael dodatno pojačava humor. On je opasan za male stanovnike šume, ali je često i nijemi posmatrač Gargamelovih loših planova. Njih dvojica unose spoljnu pretnju u priče, dok unutrašnji problemi obično nastaju iz mana samih Štrumpfova. Ta kombinacija je autorima davala mnogo više mogućnosti od prostog ponavljanja potere.
Više od jednostavne liste pouka
Štrumpfove je lako svesti na nekoliko poruka poput „zajedno smo jači“ ili „svako je poseban“. Takve poruke postoje, ali same po sebi ne objašnjavaju zašto su priče opstale toliko dugo. Zanimljiviji deo je način na koji se do njih dolazi.
Likovi umeju da budu tvrdoglavi, sujetni, povodljivi, zavidni ili previše sigurni u sopstvenu pamet. Ponekad čitavo selo prihvati lošu ideju samo zato što je ona u tom trenutku popularna. Ponekad pokušaj da se uvede red stvori još veći haos. Dete može da prati avanturu i humor, dok odrasli gledalac lakše primećuje priče o autoritetu, odgovornosti, grupnom ponašanju i posledicama sebičnosti.
Ni ritam klasične serije nije bio zasnovan samo na neprekidnoj akciji. Bilo je vremena za pripremu problema, razgovor među likovima i postepeno građenje gega. To je jedna od osobina zbog kojih nam danas prija sporiji ritam starih crtanih filmova.
Zašto Štrumpfovi i danas bude nostalgiju
Njihova prepoznatljivost počiva na veoma jasnim elementima: plavoj boji, belim kapama, selu skrivenom u šumi, kućama nalik pečurkama i maloj zajednici u kojoj svaki stanovnik ima svoje mesto. Dovoljno je videti samo deo tog sveta da bi se u sećanju pojavili njegov izgled, glasovi, muzika i osećaj televizijskog detinjstva.
Nostalgija, međutim, nije jedini razlog trajanja. Osnovna postavka i dalje je razumljiva novim gledaocima. Prijateljstva, svađe, hvalisanje, strah od nepoznatog i potreba da se problem reši zajednički ne pripadaju samo jednom vremenu. Kasniji filmovi i nove serije menjali su stil animacije, ali su se stalno vraćali istim temeljima koje je Peyo postavio u stripu.
Za starije gledaoce Štrumpfovi su i podsetnik na vreme kada se epizoda čekala i gledala na porodičnom televizoru. Ako ti je bliska ta vrsta uspomene, možda će ti prijati i priča o tome kako je izgledalo gledati crtane filmove na CRT televizoru.
Kratka pitanja i odgovori o Štrumpfovima
Kada su nastali Štrumpfovi?
Prvi put su se pojavili 23. oktobra 1958. u priči o Johanu i Pirluitu objavljenoj u belgijskom časopisu Spirou.
Ko je stvorio Štrumpfove?
Stvorio ih je belgijski strip autor Pierre Culliford, poznat pod umetničkim imenom Peyo.
Da li su Štrumpfovi prvo bili strip ili crtani film?
Prvo su bili likovi iz stripa. Samostalne priče dobili su 1959. godine, dok su prve animirane televizijske epizode nastale početkom šezdesetih.
Kada je prikazivana poznata serija Hanna-Barbera?
Klasična serija trajala je devet sezona, od 1981. do 1989. godine.
Da li je serija iz 1981. bila njihova prva ekranizacija?
Nije. Postojale su crno-bele animirane epizode iz 1961, bioskopska kompilacija ranog materijala iz 1965. i dugometražni animirani film iz 1975. godine.
Od malog stripa do velike zajedničke uspomene
Štrumpfovi zato nisu samo „crtani iz osamdesetih“. Oni su primer kako sporedni likovi mogu da prerastu priču iz koje su potekli: od nekoliko tabli belgijskog stripa, preko ranih evropskih animacija, do devet sezona serije koja ih je prenela publici širom sveta.
Kada danas ponovo vidimo njihovo selo, ne vraćamo se samo jednoj televizijskoj epizodi. Vraćamo se svetu koji je decenijama građen na jednostavnoj, ali izdržljivoj ideji — da zajednica nije zanimljiva zato što su svi isti, već zato što njihove razlike stalno stvaraju i probleme i rešenja.
Da li si Štrumpfove prvo upoznao kroz strip, televizijsku seriju ili neku kasniju verziju? Koji lik ti je ostao u najlepšem sećanju?