Pre nego što su postojali pametni televizori, daljinski sa sto dugmića i algoritmi koji biraju šta ćemo gledati, postojalo je nešto mnogo jednostavnije — CRT televizor u uglu sobe. Težak, dubok, često prekriven heklanim miljeom, ali za nas decu to je bio prozor u svet crtanih filmova. Televizor koji je grejao sobu CRT televizori nisu […]

Štrumpfovi su deo detinjstva mnogih generacija — mali plavi likovi koji žive u šumi, pevaju, rade i smišljaju kreativne načine da pobegnu od Gargamela i njegovog mačka Azriela. Ali iza njihovog simpatičnog izgleda krije se mnogo zanimljivih činjenica koje većina ljudi nikada nije čula. Ovo je mali retro put u svet Štrumpfova kakvog možda niste

Pink Panter je jedan od retkih crtanih likova koji ne govori, a opet ostavlja snažniji utisak od mnogih junaka koji neprestano pričaju. Njegova tiha elegancija, muzika koja se prepoznaje posle dva tona i smešne avanture koje se oslanjaju na izraz lica — sve je to stvorilo ikonu koja traje više od šest decenija. Ali kako

Duško Dugouško nije samo lik iz crtanog filma — on je kulturni fenomen, simbol nestašluka, brzog humora i neodoljive harizme koja traje više od 80 godina. Ali kako je zapravo nastao ovaj legendarni zec? Ko je osmislio njegov karakter, njegov glas, njegovu neustrašivost i onu večitu rečenicu: „Šta ima, doktore?“ Prvi tragovi – zec koji

Kremenko nije bio samo crtani film koji smo gledali uz doručak – on je bio deo detinjstva koje je obeležila jednostavnost, toplina i neponovljiva sinhronizacija na BK televiziji. Glasovi, prevod, reči i šale iz te verzije ostali su zauvek urezani u sećanju cele jedne generacije. Kremenko – prvi „porodični sitkom“ u istoriji animacije Iako danas

Crtaći su mnogo više od pokretnih slika. Oni su deo našeg detinjstva, mesta gde su heroji bili smešni, hrabri i ponekad – potpuno neobični. Ali iza tih šarenih kadrova često se kriju priče i činjenice koje mnogi nikada nisu čuli. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti o crtaćima koji su obeležili generacije. Miki Maus i Pluton –

Laku noć, deco bila je više od obične televizijske emisije — to je bio trenutak dana kada su se svi umirivali, a ekran postajao čarobni prozor u svet snova. Svako dete u Jugoslaviji znalo je da, čim se začuje prepoznatljiva muzička tema i pojavi lutka koja maše rukom, vreme je za pidžamu, mleko i topli

Kadar iz emisije „Kocka, kocka, kockica“ (RTS) — korišćeno u svrhe kritike i komentara (fair use). Izvor: Radio-televizija Srbije (RTS). Zašto smo voleli Branka Kockicu Postojao je čovek koji nije bio superheroj, ali jeste bio naš junak.Zvao se Branko Milićević, odnosno Branko Kockica.Generacije dece osećale su toplinu i poverenje čim se pojavi na ekranu.Tada je

Reklame 90-ih prekidale su naše omiljene crtaće — a mi smo ih ipak voleli. Džinglovi, slogani i vedra lica postali su deo jutarnjeg rituala i ostali s nama mnogo duže od samih emisija. Kada danas čujemo prve taktove stare špice, odmah se setimo mirisa kakaa, toplog ćebeta i treperenja CRT televizora. Zlatno doba TV reklama

Bilo je nešto posebno u subotnjim jutrima 90-ih: probudiš se rano, uzmeš ćebe i uključiš onaj stari CRT televizor. Tihi zuj, treperenje pre nego što se slika „uhvati”, i odmah — crtaći. Taj jednostavni ritual bio je prava mala magija. Zlatni sati Između sedam i deset, vreme je teklo drugačije. Od Duška Dugouška i Toma