Prošlo je 25 godina otkako je na Univerzitetu u Kembridžu ugašena prva veb-kamera na svetu, poznata kao Trojan Room Coffee Pot.
Ona nije pratila prometnu ulicu, poznatu građevinu niti neki važan naučni eksperiment. Posmatrala je aparat za kafu.
Slika je bila mala, zrnasta i crno-bela. Nije bilo zvuka niti tečnog video-snimka. Ipak, ovaj jednostavan sistem postao je poznat kao prva veb-kamera na svetu i pokazao ljudima da putem veba mogu gotovo uživo da vide šta se dešava na nekom udaljenom mestu.
Zašto je nekome bila potrebna kamera koja posmatra kafu?
Priča je počela krajem 1991. godine u Računarskoj laboratoriji Univerziteta u Kembridžu.
Oko 15 istraživača iz Grupe za sisteme delilo je jedan aparat za kafu, postavljen blizu prostorije poznate kao Trojan Room. Neki su radili u njegovoj blizini, dok su drugi bili udaljeni dva ili tri sprata.
Tek skuvana kafa nije dugo trajala. Istraživači bi napustili svoje stolove, prošli kroz zgradu i tek po dolasku otkrili da je neko već uzeo poslednju šolju.
Bio je to veoma mali problem, ali se ponavljao dovoljno često da postane naporan.
Umesto da svaki put odlaze do aparata, nekoliko istraživača odlučilo je da usmeri kameru prema njemu. Tako su sa svojih računara mogli da pogledaju sliku i provere da li je ostalo kafe.
To je bila cela svrha prvobitnog sistema. Štedeo im je nepotrebno hodanje kroz zgradu.
Originalna priča Univerziteta u Kembridžu o aparatu za kafu objašnjava da su istraživači prvu verziju napravili koristeći opremu koja se već nalazila u laboratoriji.
Šta je veb-kamera predstavljala 1991. godine?
Danas pod veb-kamerom obično podrazumevamo malu kameru ugrađenu u laptop ili povezanu preko USB priključka. Koristimo je za video-pozive, sastanke preko interneta, nastavu, nadzor i prenose uživo.
Najjednostavnije rečeno, veb-kamera omogućava da ljudi na jednom računaru vide trenutnu sliku koju snima kamera povezana sa drugim računarom.
Danas to zvuči potpuno uobičajeno. Tokom 1991. godine bilo je veoma neobično.
World Wide Web je još bio veoma mlad, a većina prvih veb-pregledača nije mogla ni da prikazuje slike. Nisu postojale društvene mreže, video-platforme niti svakodnevni prenosi uživo. Većina domova uopšte nije bila povezana sa internetom.
Zbog toga sistem Trojan Room nije počeo kao javno dostupan sajt. U početku je radio samo unutar računarske mreže Univerziteta u Kembridžu.
Pripadao je vremenu kada su računari, fajlovi i programi još delovali mnogo opipljivije nego danas. Oni koji pamte taj period mogu da pročitaju i našu priču o instaliranju programa sa disketa tokom devedesetih.
Kako je radila prva veb-kamera na svetu?
Istraživači su koristili video-kameru, uređaj za hvatanje video-kadrova poznat kao frame grabber i jedan od računara koji su služili za testiranje u laboratoriji.
Frame grabber uzima kadar iz video-signala i pretvara ga u sliku koju računar može da obradi i prikaže.
Istraživači su kameru pričvrstili za laboratorijski stalak i usmerili je prema aparatu za kafu. Kablovi su prolazili ispod poda do računarske opreme u prostoriji Trojan Room.
Paul Jardetzky napisao je serverski program koji je preuzimao slike sa kamere. Quentin Stafford-Fraser napravio je klijentski program koji ih je prikazivao.
Njihov program postao je poznat kao XCoffee.
Najjednostavnije rečeno, jedan računar pravio je sliku, dok ju je program XCoffee prikazivao u malom prozoru na ekranima istraživača.
Sistem je osvežavao sliku približno tri puta u minutu. To je bilo sasvim dovoljno jer se količina kafe nije menjala naročito brzo.
Nije se radilo o prenosu uživo kakav danas poznajemo. Ljudi su gledali niz nepokretnih slika koje su se osvežavale na približno svakih 20 sekundi.
Slika je bila prikazana samo u nijansama sive. Kako se Quentin Stafford-Fraser kasnije našalio, to nije predstavljalo problem jer je i kafa bila u nijansama sive.
Od lokalne kamere do World Wide Weba
Prvi sistem XCoffee bio je koristan, ali su mogli da ga vide samo ljudi koji su imali odgovarajući program i pristup računarskoj mreži Univerziteta u Kembridžu.
To se promenilo 1993. godine.
Novi grafički veb-pregledači, kao što je Mosaic, omogućili su prikazivanje slika direktno na veb-stranicama. Istraživači iz Kembridža shvatili su da veb-server ne mora posetiocima svaki put da šalje istu sačuvanu sliku. Umesto toga, mogao je da im pošalje najnoviju sliku sa kamere.
U novembru 1993. godine Daniel Gordon prilagodio je sistem tako da može da odgovara na zahteve sa veba. Zajedno sa Martynom Johnsonom omogućio je da trenutna slika aparata za kafu bude dostupna preko obične veb-stranice.
Ljudima više nije bio potreban poseban program XCoffee. Svako ko je imao odgovarajući veb-pregledač i pristup internetu mogao je da pogleda aparat za kafu.
To je bio trenutak kada je jedan kancelarijski eksperiment postao prva veb-kamera na svetu.
Veb-verzija sistema koristila je računar Acorn Archimedes za snimanje slika. Taj računar nastavio je da obavlja isti posao narednih sedam godina i devet meseci.
Ljudi koji su napravili prvu veb-kameru
Trojan Room Coffee Pot nije bio delo samo jedne osobe.
Paul Jardetzky napisao je serverski program za prvobitni lokalni sistem, dok je Quentin Stafford-Fraser napravio program XCoffee za prikazivanje slike.
Daniel Gordon kasnije je prilagodio sistem tako da može da odgovara na zahteve sa veba. Martyn Johnson pomogao je da se sistem u novembru 1993. godine poveže sa World Wide Webom.
Njihov zajednički rad pretvorio je praktičnu kancelarijsku šalu u mali, ali važan deo istorije interneta.
Zašto je zrnasta slika aparata za kafu postala poznata?
Kamera Trojan Room danas može da deluje gotovo besmisleno. Prikazivala je jedan aparat za kafu iz istog ugla, a slika se menjala svega nekoliko puta u minutu.
Na ranom vebu to je izgledalo potpuno drugačije.
Ljudi su mogli da vide stvarno mesto gotovo u istom trenutku kada se na njemu nešto događalo. Sajt nije prikazivao samo staru fotografiju sačuvanu nekoliko sati ili dana ranije. Slika se menjala u zavisnosti od onoga što se događalo u hodniku Univerziteta u Kembridžu.
Posetioci su mogli da vide da li je posuda puna, poluprazna ili sklonjena. Ponekad su se na slici pojavljivali i ljudi koji su prolazili pored aparata.
Bio je to mali prozor u neko drugo mesto.
Prema zvaničnoj vremenskoj liniji Univerziteta u Kembridžu, slika je oko 1996. godine premašila milion pregleda, a do 1998. godine imala je više od dva miliona. Televizijski i novinski izveštaji širom sveta pomogli su da aparat za kafu postane još poznatiji.
Ljudi nisu posećivali stranicu zato što je slika bila lepa. Posećivali su je zato što je sama ideja bila nova.
Da li je to zaista bila prva veb-kamera?
Trojan Room Coffee Pot nije bila prva kamera ikada povezana sa računarom niti prvi eksperiment sa digitalnim slikama.
Njen značaj potiče od načina na koji je promenljiva slika postala javno dostupna preko World Wide Weba.
Zbog toga se ovaj sistem uglavnom opisuje kao prva veb-kamera na svetu.
Razlika je važna. Verzija XCoffee iz 1991. godine bila je interna mrežna kamera. Verzija iz novembra 1993. omogućila je običnim korisnicima veba izvan Kembridža da zatraže i pogledaju najnoviju sliku.
Za mnoge ljude to je bio prvi susret sa mogućnošću da stvarni svet vide preko jedne veb-stranice.
Zašto je kamera ugašena?
Do 2001. godine oprema koja je pokretala kameru bila je zastarela i postajala je sve teža za održavanje.
Računarska laboratorija Univerziteta u Kembridžu selila se u novu zgradu u zapadnom delu Kembridža. Prvobitna prostorija Trojan Room više nije trebalo da postoji, pa je tim odlučio da je došlo vreme za završetak projekta.
Aparat za kafu koji je radio 2001. godine nije bio isti onaj koji je korišćen na početku eksperimenta. Tokom godina nekoliko aparata se pokvarilo i bilo zamenjeno.
U avgustu 2001. godine istraživači su putem eBaya prodali aparat koji je najduže služio. Spiegel Online platio ga je 3.350 funti, a novac je pomogao u opremanju prostora za kafu u novoj laboratoriji.
U sredu, 22. avgusta 2001. godine, u 10.54 po lokalnom vremenu, kamera je snimila svoju poslednju sliku.
Na tamnom i teško prepoznatljivom snimku vide se prsti Daniela Gordona, Martyna Johnsona i Quentina Stafford-Frasera dok pritiskaju prekidač za gašenje računara Acorn Archimedes.
Kratak zapis Univerziteta o konačnom gašenju sistema potvrđuje da je računar Acorn snimao slike sa veb-kamere prethodnih sedam godina i devet meseci.
Zašto je kamera Trojan Room i danas važna?
Savremene veb-kamere pružaju video u boji, zvuk i tečan prikaz pokreta. Ugrađene su u laptope, telefone, pametna zvona, uređaje za nadzor beba i sigurnosne sisteme.
Kamera Trojan Room nije mogla da uradi gotovo ništa od toga.
Njen značaj nije bio u kvalitetu slike. Važna je bila ideja koja je stajala iza nje.
Pokazala je da veb može da poveže ljude sa stvarnim predmetom na nekom drugom mestu. Veb-stranica nije morala da sadrži samo tekst ili fotografiju sačuvanu nekoliko dana ranije. Mogla je da prikazuje nešto što se menja u stvarnom svetu.
Tu jednostavnu ideju danas možemo da vidimo svuda: u saobraćajnim i meteorološkim kamerama, prenosima iz prirode, kućnim sigurnosnim sistemima i video-pozivima.
Kamera usmerena prema aparatu za kafu nije sama stvorila sve te tehnologije. Predstavljala je samo jedan od najranijih i najjasnijih primera onoga što povezana kamera može da uradi.
Mali problem koji je pomogao u oblikovanju veba
Istraživači nisu napravili prvu veb-kameru kao veliki komercijalni proizvod. Niko nije započeo projekat sa namerom da promeni internet.
Grupa istraživača samo je želela da zna da li ih u prizemlju čeka kafa.
Upravo zbog toga ova priča ostaje tako zanimljiva. Mali svakodnevni problem doveo je do korisnog eksperimenta, a taj eksperiment postao je deo istorije interneta.
Čak 25 godina nakon poslednjeg snimka, Trojan Room Coffee Pot i dalje nas podseća koliko brzo tehnologija može da se promeni. Ono za šta su nekada bili potrebni video-kamera, posebna oprema, namenski programi i univerzitetska mreža danas može da se uradi pomoću jeftine kamere ili starog telefona.
Slika je možda bila mala, spora i siva, ali je ideja koja je stajala iza nje bila mnogo veća.
Ako volite priče o starim računarima i tehnologiji koja je menjala svakodnevni život, možete da pročitate i tekst o računaru Commodore 64C Ultimate i povratku jednog klasika ili da pogledate još priča u našoj kategoriji Retro vesti.
Kredit za featured sliku
Trojan Room Coffee Pot prikazan u programu XCoffee. Autor: Quentin Stafford-Fraser putem Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Slika je uvećana, a pozadinu je dodao Good Old Cartoons.