TV jutra 90-ih često su počinjala jednim pitanjem: koliko još ima do crtanog? Radnim danom trebalo je nekoliko puta ponoviti da je vreme za ustajanje. Vikendom je omiljeni program ponekad bio dovoljan da dete samo izađe iz kreveta. Trebalo je pronaći kanal, zauzeti mesto i, ako ima vremena, doneti doručak pre nego što počne špica.
Kinder figurice iz 90-ih često prepoznamo pre nego što se setimo njihovih imena. Plavi nilski konj sa velikom kuvarskom kašikom, lav sa gitarom i pingvin sa cilindrom dovoljni su da pomislimo: „Imao sam baš ovog!“ Čak i sitan detalj može da nas podseti na figuricu koju smo nekada imali ili želeli. Bile su to male
Na Mikijevoj beloj rukavici mogu da se izbroje tri prsta i palac. Ukupno četiri prsta. Takvom šakom može da pokaže pravac, stisne pesnicu ili zasvira klavir, a da nam tokom gledanja gotovo i ne padne na pamet da nešto nedostaje. Mnogi crtani junaci imaju četiri prsta jer se takva šaka jednostavnije crta i uklapa u
Sporedni crtani junaci često dobiju trenutak koji pamtimo duže od cele pustolovine: zbunjen pogled, pitanje u pogrešno vreme ili pokušaj pomoći koji napravi još veći problem. Glavni junak može da vodi priču, ali njegov prijatelj ponekad odnese najbolju šalu. Skrepi-Du, Pinki, Patrik, Stimpi i Tod to rade na različite načine. U ovom izboru nalaze se
Pouke iz starih crtanih filmova često su se krile u šali, svađi ili još jednoj nemogućoj jurnjavi. Pamtimo Duška Dugouška koji ostaje smiren dok svi oko njega gube živce, Štrumpfove koji se prepiru pa ipak udruže snage i profesora Baltazara koji ozbiljno shvata tuđi problem, ma koliko neobično izgledao. Kada nekoga pitaš čega se seća
Kad pomislim na najstrašnije epizode starih crtaća, prvo mi na pamet ne padnu čudovišta, već trenutak kada jurnjava i muzika iznenada ustupe mesto nečemu neobičnom. Poznati likovi su i dalje tu, a atmosfera odjednom više nije tako bezbrižna. Izdvojio sam četiri priče koje koriste različite vrste nelagode: lutke koje kao da žive, Tomov san o
Sećaš li se trenutaka kada si kao dete pevao pesme iz omiljenih crtaća, čak i onda kada nisi znao sve reči? Dovoljno je bilo da se začuju prvi tonovi pa da potrčimo ka televizoru, pojačamo zvuk i pokušamo da ne propustimo nijedan kadar. Te melodije nisu bile samo muzička podloga. One su nas uvodile u
Za mnoge gledaoce Štrumpfovi su pre svega crtani film iz televizijskog detinjstva: skriveno selo u šumi, kuće nalik pečurkama, Papa Štrumpf, Štrumpfeta i večito neuspešni Gargamel sa mačkom Azraelom. Zbog serije koja je počela 1981. lako je pomisliti da su mali plavi junaci nastali upravo u osamdesetim. Njihova priča je, međutim, mnogo starija. Kada je
Profesor Baltazar pripada malom krugu animiranih junaka koje je dovoljno videti nekoliko sekundi da bi se prepoznali čitav svet i način razmišljanja koji stoje iza njih. Baltazargrad je šaren, neobičan i ponekad potpuno nelogičan, ali problemi njegovih stanovnika veoma su ljudski: usamljenost, nerazumevanje, strah, sebičnost ili jednostavna svakodnevna neprilika. Iza naizgled jednostavnih priča nalazi se
Pesme Čika Jove Zmaja mnogima su ostale u pamćenju zajedno sa starim čitankama, školskim priredbama i glasom nekoga ko im je čitao naglas. Nekome je najbliža slika pačića u učionici, nekome žabe sa novinama, a nekome malog jahača koji od nekoliko kućnih predmeta pravi opremu za svoju pustolovinu. Uz takve pesme dete je moglo da
