Pouke iz starih crtanih filmova često su se krile u šali, svađi ili još jednoj nemogućoj jurnjavi. Pamtimo Duška Dugouška koji ostaje smiren dok svi oko njega gube živce, Štrumpfove koji se prepiru pa ipak udruže snage i profesora Baltazara koji ozbiljno shvata tuđi problem, ma koliko neobično izgledao.
Kada nekoga pitaš čega se seća iz crtaća koje je gledao kao dete, verovatno će pomenuti omiljenog junaka, glas iz sinhronizacije ili pesmu koju još ume da pevuši. O poukama obično razmišljamo kasnije. Neki lik nam je pokazao osobinu kojoj se i danas divimo, a neki je uporno ponavljao greške u kojima sada prepoznajemo i sebe. Ponekad je crtani bio samo smešan, a značenje smo mu pronašli tek mnogo godina kasnije.
Štrumpfovi: svako ima nešto da doprinese
Štrumpfovsko selo ostalo nam je u sećanju i zato što su njegovi stanovnici toliko različiti. Jedan ume da napravi i popravi gotovo sve, drugi se oslanja na snagu, a Veliki Štrumpf pokušava da ih usmeri i pomogne kada nastane problem. Tu je i onaj koji uvek ima nešto da kaže, čak i kada ga ostali radije ne bi slušali. Zbog tih razlika selo deluje kao prava mala zajednica.
Naravno, u njoj nije uvek sve skladno. Neko želi priznanje, neko požuri pre nego što razmisli, a neko ima utisak da ga drugi ne cene dovoljno. Upravo su te sitne svađe činile njihove odnose zanimljivim. Lako je sarađivati kada se svi slažu; mnogo je teže kada svako misli da zna najbolje.
Ispod kućica od pečuraka i svih čarolija krije se nešto sasvim poznato. Grupi su potrebni ljudi sa različitim sposobnostima, ali i spremnost da saslušaju jedni druge. Doprineti ne znači uvek biti glavni. Nekada je dovoljno uraditi svoj deo, prihvatiti pomoć ili pustiti nekoga drugog da pokaže šta zna.
Kao deci, pažnju su nam privlačili selo, Gargamel i nova avantura. Danas je lakše primetiti koliko su nam poznati i sami odnosi među Štrumpfovima: ono svakodnevno usklađivanje sa ljudima koji imaju drugačije navike i drugačiji pogled na stvari.
Duško Dugouško: sačuvaj mirnu glavu kada drugi izgube strpljenje
Duško Dugouško često ima jednu prednost nad svojim protivnicima: zastane dovoljno dugo da shvati šta se događa. Elmer se zbuni, Sem pobesni, a Patak Dača toliko želi da nadmudri Duška da sam sebi napravi problem. Duško prati njihove reakcije i čeka trenutak da preokrene situaciju.
U epizodi Bully for Bugs, u kojoj se nađe u areni sa bikom, taj odnos se posebno dobro vidi. Bik je fizički jači, ali zbog besa postaje sve predvidljiviji. Duško koristi varke, odvlači mu pažnju i stalno prilagođava svoj plan. Jedan juriša, a drugi razmišlja šta može da uradi sledeće.
Tu možemo da prepoznamo nešto korisno i van crtanog filma. Kada nas situacija iznervira, prva reakcija nije uvek najbolja. Ako makar malo zastanemo, lakše ćemo primetiti rešenje koje nam je u ljutnji promaklo.
Ipak, Duško ume i da bude osvetoljubiv i da uživa u ponižavanju protivnika. Njegova smirenost jeste privlačna osobina, ali verovatno ne bismo voleli da baš mi budemo žrtva svih njegovih dosetki. Ta mešavina šarma, snalažljivosti i bezobrazluka dobro se vidi u našem izboru sedam nezaboravnih epizoda Duška Dugouška.
Profesor Baltazar: prvo razumi šta nekoga muči
Profesor Baltazar donosi sasvim drugačiju atmosferu. Neko u njegovom šarenom svetu ima problem, a on mu posveti pažnju. Razmišlja, šeta i na kraju pronalazi neobičan način da pomogne.
Njegovi izumi jesu zabavni, ali zanimljivo je i ono što im prethodi. Baltazar ozbiljno shvata tuđu nevolju. Nešto što drugima izgleda čudno ili nevažno i dalje može mnogo da muči osobu kojoj se događa.
U tome se krije jednostavan, lep pogled na dobrotu. Ako želimo nekome da pomognemo, prvo treba da razumemo šta mu je teško. Lako je odmah ponuditi savet, naročito kada nam se čini da je odgovor očigledan. Baltazar ostavlja malo prostora za razmišljanje pre nego što dođe do rešenja.
Njegova čudesna mašina pripada svetu animacije, ali pažnja koju poklanja drugima sasvim nam je razumljiva. To je jedan od razloga zbog kojih profesor Baltazar i danas ostaje drag mnogim gledaocima. Više o junaku i seriji možeš pronaći i na zvaničnom sajtu profesora Baltazara.
Pera Kojot: nije dovoljno samo pokušavati ponovo
Peri Kojotu upornost sigurno ne nedostaje. Tek što se jedna zamka raspadne, on već priprema novu. Stiže sledeća naprava, pravi se sledeći proračun i ponovo deluje kao da će ovog puta konačno uhvatiti Pticu Trkačicu.
Lako bismo iz toga mogli da izvučemo poruku da nikada ne treba odustati. Ali njegovi neuspesi otvaraju i malo neprijatnije pitanje: kada upornost postaje tvrdoglavost?
Kojot ulaže ogroman trud u poteru. Toliko je posvećen svom cilju da gotovo i ne ostavlja prostor da preispita šta zapravo radi. Veća naprava i komplikovaniji plan ne rešavaju nužno problem zbog kojeg su i prethodni pokušaji propali.
To je mnogo poznatija situacija nego što na prvi pogled deluje. Kada u nešto uložimo dovoljno vremena, promena pravca može da nam izgleda kao priznanje da je sav prethodni trud bio uzaludan. Zato nastavljamo, čak i kada nam je potreban drugačiji pristup. Kojot tu tvrdoglavost pretvara u komediju, ali kroz oči odraslog njegove pripreme ponekad deluju neprijatno poznato.
Nije svaki crtani junak bio uzor
Kada tražimo poruke u starim crtaćima, lako možemo da ih predstavimo kao urednije i poučnije nego što zaista jesu. Neka jurnjava počinje iz osvete. Dovitljiv junak pobeđuje prevarom. Nečija naglost postaje glavni razlog zbog kojeg se smejemo.
Te protivrečnosti su deo njihovog šarma. Možemo da se smejemo Dačinom besu, a da nam njegova sebičnost ne bude simpatična. Možemo da uživamo u propaloj zamci, a da je ne smatramo dobrim načinom rešavanja sukoba. Mnogi likovi su zanimljivi baš zato što preteruju, loše se ponašaju i ne umeju da obuzdaju svoja osećanja.
Kada te priče gledamo sa decom, takvi trenuci mogu da budu dobar povod za razgovor. Zašto se junak naljutio? Da li je njegova varka bila poštena? Da li su mogli drugačije da završe svađu? Ne moramo svaki put da pronađemo jednu tačnu pouku, pogotovo kada je samom crtaću najvažnije da nas nasmeje.
Pouke iz starih crtanih filmova kroz oči odraslih
Dete možda čeka sledeću jurnjavu, dok odrasli primećuje sujetu zbog koje je svađa uopšte počela. Izum koji nam je nekada delovao čarobno sada nam skreće pažnju na osobu kojoj je pomoć bila potrebna. Čak i junak koji nas je nervirao može da postane razumljiviji kada i sami doživimo poneko razočaranje.
Poznati glasovi i melodije i dalje imaju svoje mesto. Kao i pesme iz crtanih filmova koje pamtimo iz detinjstva, mogu da nas vrate u poznatu atmosferu pre nego što uopšte počnemo da razmišljamo o priči. A onda zapazimo neki detalj koji nam je ranije potpuno promicao.
Najzanimljivije pouke iz starih crtanih filmova često dolaze upravo iz nesavršenosti njihovih junaka. Mogli su da budu velikodušni, tvrdoglavi, ljubomorni, domišljati i hrabri, ponekad u istoj kratkoj epizodi. Kada im se vratimo, možemo da razmislimo kojim osobinama se još divimo, a koje postupke sada vidimo drugačije.
Kog crtanog junaka danas razumeš drugačije nego u detinjstvu? Šta kod njega primećuješ tek sada?