Povratak CD-a: prihod u SAD porastao za 58,6 odsto

Povratak CD-a donedavno je zvučao kao nešto što bismo voleli da se dogodi, više zbog nostalgije nego zbog stvarnih brojki. Striming servisi odavno su postali glavni način slušanja muzike, dok su kompakt-diskovi polako nestajali iz prodavnica, automobila i naših soba.

Ipak, oni koji su odrastali tokom 1990-ih i ranih 2000-ih dobro pamte zvuk otvaranja fioke na muzičkoj liniji, pažljivo vađenje diska iz kutije i prelistavanje knjižice dok svira prva pesma.

Sada novi podaci pokazuju da CD nije ostao samo uspomena. U prvoj polovini 2026. godine prihod od CD albuma u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je čak 58,6 odsto.

Šta tačno pokazuju novi RIAA podaci?

Američko udruženje diskografske industrije objavilo je 1. septembra izveštaj za prvu polovinu 2026. godine. Brojke pokazuju snažan rast fizičkih muzičkih izdanja, a najveće iznenađenje predstavljaju upravo CD-ovi.

• Prihod od CD albuma porastao je sa 107,9 na 171,1 milion dolara, što predstavlja rast od 58,6 odsto.
• Broj evidentiranih CD jedinica porastao je sa 12 na 17,5 miliona, odnosno za 45,7 odsto.
• Ukupan prihod od fizičkih formata dostigao je 731,5 miliona dolara, uz rast od 25,9 odsto.
• Prihod od vinila povećan je za 17,7 odsto, na 543,8 miliona dolara.
• Ukupan prihod američkog tržišta snimljene muzike dostigao je skoro šest milijardi dolara, što je 6,9 odsto više nego godinu dana ranije.
• Striming je doneo 4,9 milijardi dolara i ostao ubedljivo najveći izvor prihoda.

RIAA pod kategorijom CD podrazumeva pune albume, uključujući direktnu prodaju i posebne tržišne kanale. CD singlovi se nalaze u široj kategoriji ostalih fizičkih formata.

Zanimljivo je da trajna digitalna preuzimanja nastavljaju da padaju. Prihod od muzičkih preuzimanja smanjen je za 12,7 odsto, na 121 milion dolara. Tako je CD u prvoj polovini godine doneo više novca od svih trajnih digitalnih preuzimanja zajedno.

Važno: ovo su podaci iz SAD, a ne iz celog sveta

Broj od 171,1 milion dolara i rast od 58,6 odsto odnose se isključivo na američko tržište. RIAA u ovom izveštaju prikazuje veleprodajnu vrednost u SAD, neto nakon povraćaja.

Zbog toga ove procente ne treba predstavljati kao rezultate svetskog tržišta. Interesovanje za fizičku muziku primećuje se i u drugim zemljama, ali ne postoji osnov da tvrdimo da je prihod od CD-ova svuda porastao istim tempom.

Drugim rečima, CD se trenutno snažno vraća u Americi. Da li će se isti rast potvrditi i na globalnom nivou, videćemo tek kada budu dostupni uporedivi međunarodni podaci.

Još jedan veliki izvor potvrđuje rast CD-a

RIAA nije jedini izvor koji je tokom 2026. primetio ovu promenu. Kompanija Luminate, čiji se podaci koriste i za Billboard liste, objavila je još u julu da je u SAD tokom prve polovine godine prodato 16,3 miliona CD-ova. Prema njihovom merenju, to je rast od 16 odsto.

Brojke kompanije Luminate nisu potpuno iste kao podaci organizacije RIAA jer koriste drugačiji obuhvat i način merenja. Zato ih ne treba direktno spajati. Važno je da oba nezavisna sistema pokazuju isti pravac – prodaja CD-ova ponovo raste.

Luminate navodi da su značajan deo rasta pokrenula kolekcionarska K-pop izdanja. Međutim, čak i kada se K-pop izuzme iz računice, prodaja CD-ova u SAD i dalje beleži rast od 6,7 odsto. To pokazuje da priča nije vezana samo za nekoliko popularnih izvođača.

Kako je počela era kompakt-diska?

Kompakt-disk su zajednički razvili Philips i Sony. Prema arhivi Philips muzeja, format je predstavljen na japanskom tržištu 1982. godine, a nekoliko meseci kasnije stigao je u Evropu i Sjedinjene Američke Države.

Sony CDP-101, predstavljen u Japanu u oktobru 1982, ostao je poznat kao prvi komercijalno dostupan CD plejer. U vreme kada su gramofonske ploče i kasete još vladale, izgledao je kao uređaj iz budućnosti.

Nije bilo premotavanja trake. Do željene pesme moglo je da se stigne pritiskom na dugme, a digitalni zvuk nije donosio šuštanje karakteristično za starije analogne formate.

Devedesete su bile zlatno doba CD-a

CD nije preko noći izbrisao kasetu. Dva formata su godinama živela zajedno. Kasete su ostale u automobilima, Walkman uređajima i kućnim kasetofonima, dok su CD plejeri polako osvajali muzičke linije i dnevne sobe.

Ako želite da se vratite još jedan korak unazad, tu priču smo sačuvali u tekstu Sećate li se kaseta? Vreme kada je sve bilo na traci.

Tokom 1990-ih CD je postao simbol moderne muzike. Police su se punile plastičnim kutijama, knjižicama sa tekstovima pesama i albumima koje smo pozajmljivali jedni drugima. Neke kutije su brzo pucale, pojedini diskovi su bili izgrebani, ali se kolekcija ipak čuvala kao malo blago.

Tu su bili i prenosivi CD plejeri. Discman nam je omogućio da ponesemo album u autobus, školu, šetnju ili na put. Naravno, stariji modeli su znali da preskaču pri svakom jačem pokretu, pa je oznaka „Anti-Shock“ kasnije postala jedna od najvažnijih stvari na uređaju.

Prema istorijskim podacima organizacije RIAA, vrhunac je dostignut 2000. godine, kada su američki kupci nabavili oko 943 miliona CD-ova.

Dvehiljadite su promenile ulogu CD-a

Baš kada je CD stigao do svog vrhunca, internet je počeo da menja način na koji dolazimo do muzike. MP3 fajlovi su zauzimali manje prostora, pesme su se razmenjivale preko interneta, a CD rezači su postajali sve dostupniji.

Originalni albumi polako su dobili društvo u obliku praznih diskova, kompilacija i rukom ispisanih naslova. Mnogi od nas pamte pažljivo biranje pesama, pokretanje programa Nero Burning ROM i gledanje trake napretka uz nadu da proces neće stati na 99 odsto.

Celu tu atmosferu detaljnije smo opisali u priči o rezanju CD-ova tokom 2000-ih.

U isto vreme, Winamp je postao glavni muzički program na mnogim računarima. Pesme su prelazile sa diskova u MP3 foldere, a zatim na male prenosive plejere, telefone i prve ozbiljnije digitalne kolekcije.

Posle toga stigli su brži internet, pametni telefoni i striming servisi. CD nije potpuno nestao, ali je izgubio ulogu glavnog načina na koji kupujemo i slušamo muziku.

Zašto fizički formati ponovo privlače publiku?

Ne postoji samo jedan razlog zbog kojeg se CD vraća. Nostalgija jeste važna, ali današnji kupci ne pripadaju samo generacijama koje su odrasle uz muzičke linije i Discman uređaje.

Želimo nešto što zaista posedujemo

Striming nam daje pristup ogromnoj količini muzike, ali ne daje isti osećaj vlasništva. Album može da nestane iz ponude, verzija pesme može da bude promenjena, a pretplata mora da se plaća da bi pristup ostao otvoren.

CD stoji na polici. Možemo da ga uzmemo, pozajmimo, prodamo ili pustimo bez prijavljivanja na nalog i bez internet veze.

CD je pristupačan kolekcionarski predmet

Nove gramofonske ploče često su skupe. CD je manji, lakši za čuvanje i uglavnom predstavlja pristupačniji način da se napravi fizička muzička kolekcija.

Polovni diskovi se još mogu pronaći po razumnim cenama, dok nova izdanja sve češće dolaze u više verzija sa drugačijim omotima i dodatnim sadržajem.

Omot i knjižica ponovo imaju vrednost

K-pop je posebno dobro pokazao kako fizički album može da postane kolekcionarski paket. Fotografije, knjižice, kartice, posteri i različita izdanja daju kupcu nešto što običan digitalni fajl ne može da ponudi.

Muzika je i dalje najvažnija, ali fizičko izdanje postaje uspomena i način da se pokaže pripadnost određenoj grupi obožavalaca.

Album ponovo slušamo od početka do kraja

Kada ubacimo CD u plejer, manja je verovatnoća da ćemo promeniti pesmu posle nekoliko sekundi. Nema beskonačnog skrolovanja, iskačućih preporuka i algoritma koji odmah nudi nešto drugo.

Jedan disk podstiče nas da zastanemo i poslušamo album redom, onako kako je izvođač zamislio.

Povratak CD-a ne znači kraj striminga

Rast od 58,6 odsto zvuči ogromno, ali ga treba posmatrati u pravom kontekstu. Striming je u prvoj polovini 2026. doneo 4,9 milijardi dolara i činio približno 82 odsto prihoda američkog tržišta snimljene muzike.

Čak je i prihod od vinila, sa 543,8 miliona dolara, i dalje više od tri puta veći od prihoda CD-a. Zato ne govorimo o povratku u 2000. godinu niti o smeni striminga.

Pravi povratak nalazi se u nečemu drugom. CD je ponovo počeo da raste, dobio je novu kolekcionarsku vrednost i pronašao publiku koja ga ne posmatra kao zastarelu tehnologiju.

Za starije generacije on predstavlja uspomenu. Za mlađe može da bude pristupačan fizički predmet, deo estetike, podrška omiljenom izvođaču ili prvi korak u pravljenju sopstvene muzičke kolekcije.

CD više nije samo ostatak prošlosti

Kompakt-disk je tokom 1980-ih predstavljao budućnost. Tokom 1990-ih postao je svakodnevica, a u 2000-im je polako počeo da ustupa mesto fajlovima, plejerima i strimingu.

Sada se vraća u drugačijoj ulozi. Ne mora ponovo da bude najveći muzički format da bi bio važan. Dovoljno je što su ljudi ponovo počeli da ga kupuju, čuvaju i gledaju kao nešto više od običnog nosača zvuka.

Nekada smo CD čuvali da se ne izgrebe. Danas ga ponovo kupujemo jer želimo da bar deo muzike zaista ostane naš.