Winamp 2000ih kao glavni muzički program na računaru
Pre Spotify-ja, YouTube plejlista, pametnih telefona i muzike koja nam je danas dostupna za nekoliko sekundi, slušanje pesama na računaru izgledalo je potpuno drugačije. Za mnoge od nas koji smo kraj 90-ih i početak 2000-ih proveli uz kućni računar, Winamp 2000ih bio je skoro obavezan deo svakog desktopa.
To nije bio samo običan program za puštanje muzike. Za mnoge od nas, Winamp 2000ih bio je deo atmosfere. U isto vreme, stajao je otvoren na desktopu dok se surfovalo internetom, igralo, ćaskalo preko MSN-a ili ICQ-a, skidale pesme, sređivali folderi i pravile plejliste za kućno slušanje ili rezanje CD-ova.
U to vreme muzika nije bila odmah dostupna kao danas. Pesme si morao da pronađeš, skineš, prebaciš, preimenuješ, poređaš i sačuvaš u neki folder. Kada bi se Winamp otvorio i krenula plejlista, računar je odjednom postajao tvoja lična muzička stanica.
Pre nego što je muzika otišla u streaming aplikacije, Winamp je digitalnoj muzici davao dušu.
Za mnoge koji su odrastali uz stare računare, CRT monitore, male zvučnike i gomilu MP3 fajlova, izgled Winampa i danas može da vrati poseban osećaj. Ukratko, to nije bila samo muzika. To je bio ceo mali ritual.
Winamp 2000ih, MP3 folderi i početak digitalne muzike
Kod nas je Winamp posebno obeležio period od kraja 90-ih pa negde do druge polovine 2000-ih. Neki su ga koristili još na Windowsu 98, mnogi na Windowsu XP, a kod dosta ljudi ostao je instaliran godinama, čak i kada su već počeli da se pojavljuju moderniji programi.
Najčešći prizor bio je jednostavan: folder pod imenom “Muzika”, “MP3”, “Nove pesme”, “Strano”, “Domaće”, “Narodnjaci”, “Rock”, “Rap”, “Za žurku” ili “Za rezanje”. Unutra je bila gomila fajlova, često sa čudnim nazivima, pogrešno napisanim imenima izvođača i kvalitetom koji nije uvek bio najbolji.
Ipak, nekada je bilo dovoljno samo da pesma radi. Ako se čuje, ako nije prekidala i ako nije bila neka pogrešna verzija, išla je u playlistu.
Pesme su stizale sa svih strana. Dolazile su od druga iz škole, sa narezanog CD-a, iz internet kafića, preko fleš diska, sa starog hard diska ili preko programa za razmenu fajlova. Napster je bio poznat globalno, ali kod nas su mnogi više pamtili Kazaa, LimeWire, eMule, DC++ i slične programe koji su obeležili taj period.
Zato je Winamp 2000ih bio program koji je sve to spajao. Ubaciš ceo folder, klikneš shuffle i pustiš da ide. Umesto algoritma i beskonačnih preporuka, slušao si ono što si sam skupio.
Dial-up, ADSL i čekanje da se pesma skine
Ko je početkom 2000-ih koristio internet kod kuće, dobro pamti koliko je sve bilo sporije. Dial-up internet je značio čekanje, zauzetu telefonsku liniju i ono čuveno pištanje modema dok se konekcija uspostavlja.
Jedna pesma od nekoliko megabajta tada nije bila mala stvar. Nije se sve skidalo odmah. Nekad si čekao dugo, nekad bi veza pukla, a nekad bi se skinuo fajl koji uopšte nije ono što piše u nazivu.
Međutim, kada je ADSL počeo polako da ulazi u kuće, sve se promenilo. Muzika se lakše skidala, folderi su brže rasli, a Winamp plejliste su postajale sve duže. Kod mnogih ljudi se tada pravila prava mala kućna fonoteka na hard disku.
Pored toga, Winamp 2000ih je mnogima bio otvoren dok su koristili MSN, ICQ, forume ili čekali da se neka pesma skine preko sporog interneta.
To je bio period kada je računar u sobi postajao centar zabave. Na njemu su bile igrice, filmovi, slike, muzika, školski radovi, poruke, forumi i sve ono što danas imamo raspoređeno po telefonu, aplikacijama i cloud servisima.
Skinovi su činili da Winamp izgleda baš tvoj
Jedna od najboljih stvari kod Winampa bili su skinovi. Nisi morao da koristiš samo jedan običan izgled. Mogao si da promeniš ceo dizajn programa i da ga namestiš kako tebi odgovara.
Neko je voleo metalik skinove, dok su drugi birali tamne, futurističke, plave, zelene, neonske, svemirske ili potpuno prenatrpane dizajne. Pored toga, bilo je skinova koji su izgledali kao da su došli iz nekog cyber filma, a bilo je i onih koji su bili toliko čudni da su baš zbog toga bili dobri.
Danas većina aplikacija izgleda čisto, moderno i slično jedna drugoj. Tada je sve bilo malo haotičnije, ali i ličnije. Desktop je imao svoju atmosferu: wallpaper, ikonice, Winamp skin, folderi i shortcut-i za igrice.
Upravo zbog toga, Winamp je delovao kao deo sobe, a ne samo kao program. Bio je uz zvučnike, CRT monitor, tastaturu, miš, CD-ove, sveske i sve ostalo što je stajalo oko računara.
Winamp 2000ih vizualizacije i svetlosni šou na monitoru
Winamp vizualizacije su bile posebna priča. Pustiš pesmu, ugasiš svetlo ili ostaviš samo lampu u sobi, a na monitoru krenu boje, linije, talasi i oblici koji se pomeraju uz ritam.
Za današnje standarde to možda deluje jednostavno, ali tada je bilo ozbiljno zanimljivo. Nisi imao LED trake, smart TV, velike ekrane i moderne aplikacije. Imao si CRT monitor, Winamp, nekoliko MP3 pesama i zvučnike koji su često krčali ako ih pojačaš do kraja.
Ipak, taj osećaj je bio poseban. Noć, računar upaljen, soba polumračna, Winamp radi u pozadini, a vizualizacije se pomeraju po ekranu. To je jedan od onih detalja koje razumeju svi koji su tada stvarno koristili računar za muziku.
Moderni muzički servisi su praktičniji. Međutim, retko koji ima taj stari osećaj da si ti sam napravio svoj mali digitalni svet.
MSN, ICQ, forumi i muzika u pozadini
Winamp je često radio dok se radilo nešto drugo. Dok se čekalo da se otvori neka stranica, dok se pisalo na forumu, dok se pričalo na MSN Messengeru, ICQ-u ili kasnije na Facebooku, muzika je išla u pozadini.
Kod nas su forumi, chat sobe, MSN, ICQ i razni domaći portali bili veliki deo ranog interneta. Jedni su visili na forumima, drugi na chatu, neko je sređivao profil, neko tražio muziku, a neko samo držao računar upaljen satima i slušao istu playlistu iznova.
U tom periodu muzika je često išla uz raspoloženje. Jedna plejlista bila je za noć, druga za učenje, treća za igrice, četvrta za društvo, a peta za rezanje CD-a. Nije bilo “daily mix” preporuka, jer si sve pravio sam.
Zato su te plejliste delovale lično. Neke pesme su podsećale na školu, druge na letovanje, treće na prvi kompjuter, internet kafić ili ljude sa kojima si tada provodio vreme.
Winamp 2000ih, Nero Burning ROM i rezanje CD-ova
Winamp 2000ih bio je i deo ere rezanja CD-ova. Pre Bluetooth-a u kolima, pre USB muzike i pre streaming servisa, pravili su se muzički CD-ovi za kuću, Discman, žurke, kola ili poklon nekome.
Proces je imao svoj red. Prvo složiš pesme u Winampu. Zatim ih preslušaš, izbaciš one koje ne leže, promeniš redosled i paziš da sve stane. Nakon toga, otvoriš Nero Burning ROM ili sličan program i krene rezanje.
CD-R diskovi, kutije, marker, rukom napisani nazivi i ono malo nervoze da li će rezanje uspeti — sve je to bilo deo tog vremena. Ako se pojavi greška pri kraju, ništa od diska. Kada sve prođe uspešno, dobijaš svoj CD koji si sam napravio.
Ako voliš ovu vrstu nostalgije, možda će ti biti zanimljiv i naš tekst o tome kako je nekada izgledalo rezanje CD-ova tokom 2000-ih.
Zašto nam je Winamp 2000ih ostao u sećanju?
Winamp nam je ostao u sećanju zato što je muzika tada delovala ličnije. Nisi imao sve pesme sveta na klik. Imao si ono što si našao, skinuo, dobio od nekoga, prebacio sa CD-a ili sačuvao na hard disku.
Svaki folder je imao neku priču. Neke pesme su bile iz internet kafića, druge sa CD-a koji je kružio među društvom, a treće su ostale sa starog računara. Bilo je i fajlova sa čudnim nazivima koje nikada nisi ispravio, ali si ih baš takve pamtio.
Danas je sve lakše. Muzika je dostupna odmah, kvalitet je bolji, aplikacije su sređenije i sve radi na telefonu. Međutim, nešto se izgubilo kada je muzika prestala da bude kolekcija koju sam praviš i postala beskonačan spisak koji samo skroluješ.
Isti taj stari osećaj računara postoji i u uspomenama na instalaciju sa disketa, stare CRT monitore, prve igrice, spore konekcije i noći provedene ispred ekrana.
Više o samoj istoriji Winampa možeš pročitati i na Wikipedia stranici.
Winamp kao deo odrastanja uz računar
Za mnoge od nas, Winamp nije bio samo program. Bio je deo odrastanja uz računar.
Radio je dok se pisao domaći, dok se igrao Counter Strike, dok su se skidale pesme, dok se čekalo da se neko pojavi online na MSN-u, dok se rezala muzika na CD i dok se noću sedelo za kompjuterom bez posebnog razloga.
Winamp skinovi, vizualizacije, MP3 folderi, CD-R diskovi, Nero, stari zvučnici i CRT monitori pripadali su istom vremenu. Drugim rečima, to je bilo vreme kada muzika još nije bila u oblaku, nego u folderu na tvom računaru.
Danas možemo da pustimo skoro svaku pesmu za nekoliko sekundi. Ipak, onaj osećaj kada otvoriš Winamp, ubaciš svoju playlistu i čuješ muziku iz zvučnika pored starog monitora — to je nešto što se pamti.
Upravo zato, Winamp 2000ih ne pamtimo samo kao program, nego kao deo celog perioda kada je muzika stajala u folderima na računaru.
Za mnoge koji su odrasli početkom 2000-ih, Winamp nije bio samo muzički player.
Bio je zvuk jednog vremena.