Rudarenje Bitcoina sa dve grafičke kartice, borba sa podešavanjima, BTC prodat za 30 dolara i oko 500 LTC zarobljenih na berzi. Moja potraga za kripto blagom.
Bitcoin je skočio sa 15 na 30 dolara, a ja sam prodavao uveren da je to vrh. Meni je to tada bio odličan trenutak da uzmem novac. Kada sam kasnije gledao koliko je otišao dalje, najblaže rečeno — popizdeo sam.
Kasnije smo cenu pratili na BitcoinWisdomu i gledali grafikone dok smo odlučivali kada da prodamo. Imali smo grafičke kartice, račune za struju i forum na kome smo pokušavali da otkrijemo šta se tog dana najviše isplati rudariti. Prodavali smo po cenama koje danas izgledaju smešno nisko, da nadoknadimo troškove i nastavimo. Dok smo menjali skripte i jurili još malo hashratea, niko od nas nije mogao da zna da će jedan BTC jednog dana vredeti više od 120.000 dolara.
Dve MYST kartice i početak potrage za blagom
Počeo sam otprilike početkom 2013, sa dve PowerColor PCS+ Radeon HD 7870 MYST Edition. Rig sam postavio na stočić od trske: matična ploča, napajanje, hard-disk i kablovi, a oko njih dve grafičke. Kartice sam poređao tako da topao vazduh izlazi nagore. Tada nisam umeo bolje, pa sam se snalazio sa onim što sam imao.
Bilo je nečeg zaraznog u tome: sastaviš računar od delova koje razumeš, pokreneš program i on počne da pravi nešto što možeš da zameniš za novac. Ventilatori rade, brojevi se menjaju, a ti razmišljaš koliko bi još mogao da dobiješ kada bi uspeo bolje da podesiš kartice.
To je bila potraga za blagom u kojoj su lopatu zamenile grafičke. Svaki novi savet sa foruma mogao je da bude trag do boljeg rezultata. I, naravno, čim rig proradi, već gledaš šta bi sledeće mogao da mu dodaš. Deo računarskog sveta tih godina sačuvan je i u mojoj kolekciji časopisa Svet kompjutera, kroz stare testove hardvera, recenzije igara i oglase.
Rudarenje Bitcoina: miner, drajver i skripta
Prvo sam koristio BitMinter, zatim 50Miner. Kroz njihov prozor sam gledao da li kartice rade i kako se menjaju brojke. Iza tog prozora nalazilo se mnogo više posla nego što danas može da deluje kada neko kaže: „Samo smo pustili računar da rudari.“
Dobar rezultat tražio je odgovarajući miner, drajver i podešavanja za konkretnu karticu. Kod programa koji su se pokretali iz komandne linije, u skriptu si upisivao adresu poola, podatke svog workera i parametre rada. Zatim takt jezgra, takt memorije, opterećenje i ponašanje ventilatora. Skripta je bila način da tu kombinaciju ponoviš pri svakom pokretanju.
Podešavanje se pretvaralo u stalno probanje: promeniš jednu vrednost, pokreneš miner, pratiš brzinu i greške, pa ponovo otvaraš konfiguraciju. Tuđa skripta mogla je da bude odličan početak, ali isti model kartice u drugom računaru nije morao da daje isti rezultat. Kasnije, na Litecoinu, to se osećalo još više.
Pamtim da sam na ekranu gledao iznose oko jednog BTC, pa oko pola. Danas ne mogu pouzdano da kažem na koji period su se te brojke odnosile. Ono što pamtim bez dileme jeste stalno gledanje u ekran i trenutak kada je ista oprema počela da donosi sve manje.
Prodavao sam Bitcoin za 30 dolara
Od petnaestak dolara do trideset — meni je to izgledalo kao ozbiljan skok. Ta zona cene zaista se pojavila tokom februara 2013. Prodavao sam BTC za 30 dolara, misleći da sam uhvatio vrh. Dok je novac stizao, takva odluka imala je sasvim jasnu računicu.
Struja je morala da se plati. Rig je trošio, kartice su koštale, a zarada na ekranu još nije bila novac kojim možeš da pokriješ račun. Zato smo odlazili na berzu i menjali koine, često baš onda kada nam je novac bio potreban. Mnogo kasnije postalo je bolno jasno koliko su te prodajne cene bile male.
U sačuvanoj belešci „PRODATO COINA“ ostali su iznosi u evrima i količine koje sam prodavao. Pamtim i jedan transfer na BTC-e: 0,55878038 BTC, 3. aprila 2013. u 18:45. Tada sam pratio takve iznose, sabirao, prodavao i pokušavao da održim celu priču u plusu.
Danas je lako gledati stari grafikon i reći da je trebalo sačekati. U tom trenutku pokušavao si da odlučiš sa onim što znaš tog dana. A znao si da ti stiže račun za struju.
Benchmark forum, Litecoin i još jedna runda podešavanja
Na Benchmark forumu razmenjivali smo iskustva i pratili šta se kome više isplati. Te stare rasprave o Bitcoin rudarenju bile su nam mesto za savet, poređenje rezultata i sledeću ideju. Kada je zarada od direktnog rudarenja BTC počela da opada, prešao sam na Litecoin. Jedno vreme kopao sam na ltcmine.ru, poolu koji mi je ostao u dobrom sećanju.
Bitcoin se rudario SHA-256 algoritmom, a tokom 2013. taj posao su sve više preuzimali ASIC uređaji, napravljeni baš za njega. Litecoin je koristio Scrypt, pa su naše grafičke dobile još jedan teren za rad. Iskopani LTC slao sam na BTC-e i pretvarao u BTC. Rudario si ono što se najviše isplati, a menjao za ono što želiš da imaš. Za mene je to bio Bitcoin, jer mi je njegova cena tokom paničnih rasprodaja delovala stabilnije od cena drugih koina.
Scrypt je doneo i novu glavobolju. U tadašnjem uputstvu za cgminer objašnjeno je koliko znače verzija drajvera, memorija i parametri poput intensity i thread-concurrency. Prvi određuje obim rada kojim opteretiš karticu, drugi pomaže da se uskladi koliko posla staje u raspoloživu memoriju. Preterivanje je moglo da obori brzinu ili napravi gomilu hardverskih grešaka.
Posebno zanimljivo: veći takt jezgra nije uvek značio više hashratea. Na Scryptu je bilo važno uklopiti jezgro i memoriju; mogao si dodatnim podizanjem takta da pokvariš dobru kombinaciju. Zato smo čuvali uputstva za Reaper i cgminer, isprobavali parametre i tražili onu postavku pri kojoj kartica radi brzo i stabilno.
Sa svojim MYST karticama nisam bio zadovoljan rezultatima na LTC koliko sam se nadao. Svaki tuđi savet bio je prilika da probam još nešto. Nekoliko promenjenih brojeva u konfiguraciji moglo je da odluči da li si zadovoljan zaradom ili ponovo tražiš rešenje na forumu.
ASUS 7950, pa 7970 i Diablo III podloga
Posle dve MYST kupio sam ASUS Radeon HD 7950 i pojačao rig. Dosta kasnije stigla je i 7970, uz koju sam dobio SteelSeries Diablo III podlogu. Grafička za rudarenje, podloga za igranje — i taj spoj je bio sasvim prirodan u svetu ljudi koji su svoje gejmerske računare pretvarali u rudnike. Ta veza između igara i izbora grafičke kartice dobro se vidi i u priči o Crysisu i ceni gejming računara iz 2007. godine.
ASUS je tu podlogu zaista pakovao uz ROG MATRIX HD 7970, što se vidi u njegovom tadašnjem prikazu raspakivanja. Meni je ona ostala prepoznatljiv detalj iz tog perioda. Sa svakom dodatnom karticom rasla je snaga riga, ali i potreba da ponovo uklopim podešavanja i proverim koliko se sve zajedno isplati.
Onda je došao Dogecoin
Dogecoin se pojavio 6. decembra 2013. Kasnije sam rudario i njega, jer mi je računica delovala bolja nego kod direktnog kopanja Bitcoina. I DOGE je koristio Scrypt, pa je oprema sa kojom smo kopali Litecoin mogla da se preusmeri na njega.
Taj svet se stalno menjao. Pratiš cenu, pogledaš težinu mreže, proveriš šta pišu drugi rudari i razmišljaš da li da ostaneš na istom koinu ili prebaciš rig. Bitcoin, Litecoin, Dogecoin, pa kasnija isprobavanja BlackCoina, Monera i drugih valuta. Probao sam i rudarenje procesorom. Svaki novi koin otvarao je novu mogućnost i novu računicu.
Hashrate za Bitcoin navodili smo u MH/s, dok su se na ovim karticama brzine za Litecoin i Dogecoin uglavnom gledale u kH/s. Iza toga su bili različiti algoritmi. Za nas je praktično pitanje ostajalo isto: koliko će rig doneti, koliko će potrošiti i šta možemo da uradimo da rezultat bude bolji.
Mt. Gox: berza nestane, a saldo ostane zarobljen
Berze su bile deo tog rudarskog života. Na njima si prodavao zaradu, menjao jednu valutu za drugu i ostavljao koine do sledeće odluke. Mt. Gox je bio jedno od imena koje smo tada koristili. A onda je u februaru 2014. propao.
Prema tadašnjem saopštenju Mt. Goxa, sajt je zatvoren 25. februara, a 28. februara podnet je zahtev za sudsku reorganizaciju u Tokiju. Klijentima su sredstva ostala zarobljena, a umesto trgovanja počele su godine čekanja, postupaka i neizvesnosti.
Deo korisnika ipak je dočekao isplate: upravnik je 5. jula 2024. objavio da je počela otplata u BTC i BCH nekim poveriocima. Deset godina posle pada berze. Za mnoge je to bila priča o izgubljenom pristupu novcu koji im je bio potreban mnogo ranije.
Takvi događaji su menjali značenje reči „imam“. Na ekranu berze mogao si da imaš saldo, a da do njega više ne možeš da dođeš. Tu lekciju sam kasnije osetio i na svojoj koži.
BTC-e i mojih oko 500 LTC
Na BTC-e mi je ostalo zarobljeno oko 500 LTC. To je berza na kojoj sam ranije menjao iskopani Litecoin za Bitcoin, deo moje svakodnevne računice. Kada je prestala da radi, sve ono što si do tada mogao da kupiš, prodaš ili povučeš odjednom je postalo čekanje.
BTC-e je ugašen u julu 2017. u akciji američkih vlasti. Priča se potom nastavila preko WEX-a, platforme pokrenute u septembru iste godine, koja je preuzela korisničke naloge i obračun njihovih starih salda. I WEX je kasnije upao u probleme: u julu 2018. zamrznuta su povlačenja sredstava.
Ja sam posle nekog vremena dobio nazad oko 55% svojih LTC, a ostatak u tokenima. Takva podela uklapa se u plan koji je BTC-e objavio u avgustu 2017: deo dostupnih sredstava i tokeni kao potraživanje za preostali dug.
Tokene sam morao brzo da prodajem. Pamtim kako im je cena padala dok sam pokušavao da izvučem šta mogu. Već si izgubio pristup svojoj ušteđevini, dobiješ nazad deo, a za ostatak opet moraš da pratiš tržište i doneseš odluku pod pritiskom.
Odjednom te više ne zanima samo koji koin raste. Zanima te hoćeš li uopšte uspeti da povratiš ono što si već imao. U toj potrazi za blagom bilo je i ovakvih trenutaka, kada pokušavaš da sačuvaš preostalo.
Od 30 do 124.000 dolara — i jedan wallet.dat
A onda dođe avgust 2025. Bitcoin prelazi 124.000 dolara. Reuters je 14. avgusta izvestio o tom tadašnjem rekordu. Rast se video i na širem kripto tržištu, mada je svaki koin imao svoj put. Meni se, naravno, kroz glavu opet provukla moja prodaja za trideset.
Nije teško zamisliti kako izgleda taj pogled u ekran. Nekada si gledao da izvučeš još malo brzine iz dve grafičke, a sada gledaš šest cifara uz jedan BTC. U istoj priči stoje račun za struju, prodaja za 30 dolara i cena koju tada nisam umeo ni da zamislim.
Šta bih danas rekao sebi iz 2013.
Danas bih sebi iz 2013. najradije rekao: skloni bar deo koina sa berze, sačuvaj svoj novčanik i pusti ih da miruju. Za Bitcoin je tada to mogao da bude dobro sačuvan wallet.dat, fajl sa privatnim ključevima novčanika, uz bezbedne offline kopije. Za Litecoin i druge koine trebalo je sačuvati njihove odgovarajuće novčanike i ključeve.
Naravno, trebalo je sačuvati i pristup: da fajl ostane ispravan, da ne izgubiš kopije ni lozinku. A posle toga izdržati godine skokova, padova i iskušenja da prodaš. Tek kada znaš kraj priče, dvanaest godina čekanja stane u jednu jednostavnu rečenicu.
Ipak, kada pogledam ove stare kartice, prvo se setim uzbuđenja: rig radi, stigao je novi savet sa foruma i možda baš sledeća skripta izvuče još malo. Bilo je to naše vreme potrage za blagom. Blago je već nastajalo pred nama, a ja sam ga prodavao za 30 dolara, uveren da sam uhvatio vrh. Račun za struju bio je plaćen. Ostalo sam shvatio mnogo kasnije.
Fotografije i lična iskustva su iz moje arhive. Dodatni izvori za istorijski i tehnički kontekst: Cena BTC u februaru 2013. · BitcoinWisdom.com: originalna objava iz 2013. · BitcoinWisdom.io: današnji grafikoni · Originalna objava 50Minera · Tadašnja dokumentacija za GPU rudarenje · Istorijska GPU baza · Dogecoin: istorija · Dogecoin: Scrypt rudarenje · Bitcoin: čuvanje i kopije novčanika · Litecoin: fajlovi novčanika.
Ako ste i vi nekada rudarili Bitcoin ili druge koine, napišite u komentarima kada ste počeli, kakvu ste opremu koristili i šta najviše pamtite iz tog perioda.