Pre nego što su postojali pametni televizori, daljinski sa sto dugmića i algoritmi koji biraju šta ćemo gledati, postojalo je nešto mnogo jednostavnije — CRT televizor u uglu sobe. Težak, dubok, često prekriven heklanim miljeom, ali za nas decu to je bio prozor u svet crtanih filmova.
Televizor koji je grejao sobu
CRT televizori nisu bili tanki ni tihi. Trebalo im je vreme da se „zagrejу“, slika bi se pojavila uz blago zujanje, a ponekad i uz ono poznato širenje slike iz tačke u pun ekran. Kada bi se upalio, znao si — crtani uskoro počinje.Mnogi se sećaju kako se ekran lagano zaobli, boje budu malo isprane, a slika nikad savršeno oštra. I baš zato je sve delovalo mekše, toplije i nekako… stvarnije — posebno kada su u pitanju klasici poput
Pink Pantera, čija je tišina savršeno odgovarala toj tehnologiji.
Čekanje je bilo deo čarolije
Nije bilo „pusti ponovo“. Ako zakasniš — gotovo je. Zato smo ustajali rano, čak i vikendom. Pidžama, mleko, hleb sa šećerom ili paštetom, i tišina u kući dok svi spavaju. Samo ti i crtani film.Mnogi su tako prvi put gledali i
Štrumpfove, u jutarnjim terminima, dok se ostatak kuće tek budio. CRT televizor nas je naučio strpljenju — gledao si šta je na programu, a ne ono što ti biraš.
Zvuk, šum i magija slike
Slika je često imala blagi šum, naročito ako antena nije bila savršeno nameštena. Nekad bi neko morao da „drži antenu“ dok traje crtani. Zvuk bi krckao, ali niko se nije bunio — to je bio deo iskustva.Zanimljivo je da su mnogi crtani filmovi iz tog perioda pravljeni baš za CRT ekrane. Deblje linije, jače boje i sporiji pokreti bili su prilagođeni toj tehnologiji, zbog čega su i one epizode koje su nas ponekad plašile — o kojima smo pisali u tekstu
Najstrašnije epizode iz crtanih filmova — imale još jači utisak.
CRT i osećaj zajedništva
Često se crtani nisu gledali sami. Braća, sestre, komšijska deca — svi ispred jednog ekrana. Nije bilo pauze, nije bilo premotavanja. Ako neko priča — utišava se. Ako roditelj kaže „gasi“, moliš za još pet minuta.
Zanimljivost koju malo ko zna
CRT televizori su emitovali malu količinu elektromagnetnog zračenja, ali daleko ispod opasnih granica. Ipak, roditelji su često govorili: „Ne sedi preblizu, pokvarićeš oči!“ — rečenica koja je postala deo kolektivnog detinjstva, bez obzira na to da li je bila tačna.
Nostalgija koja ne nestaje
Danas imamo savršenu sliku, 4K rezoluciju i beskonačan izbor. Ali nemamo ono isto uzbuđenje kada se ekran upali i krene uvodna špica. CRT televizor nije bio samo uređaj — bio je deo rituala.Da li se sećaš svog prvog televizora i crtanih koje si gledao na njemu? Ako želiš da ponovo osetiš tu atmosferu, pogledaj neki od naših retro
AIOVG videa i vrati se na trenutak tamo gde je sve počelo. 😊
← Povratak na retro priče
