Pepsi i sovjetske podmornice našli su se u istom poslu 1989. godine, kada je kompanija učestvovala u prodaji starih sovjetskih ratnih plovila za otpad. U izveštajima se pominje sedamnaest podmornica, uz krstaricu, razarač i fregatu.
Kasnija prepričavanja pretvorila su taj posao u tvrdnju da je Pepsi nakratko imao „šestu najveću mornaricu na svetu“. Da bi se razumelo šta se zaista dogodilo, treba se vratiti trideset godina unazad, na američku izložbu u Moskvi.
Čaša Pepsija usred Hladnog rata
U leto 1959. Amerikanci su u moskovskom parku Sokoljniki priredili izložbu svojih proizvoda i načina života. Među izlagačima bio je Pepsi. Za njegov štand bio je zadužen Donald Kendall, čovek koji je tada vodio međunarodno poslovanje kompanije.
Kendall je u Sovjetskom Savezu video poslovnu priliku. U kasnijem intervjuu objasnio je da je Coca-Cola već imala snažno uporište u zapadnoj Evropi, pa je on želeo da se okrene istoku.
Na izložbu su došli sovjetski lider Nikita Hruščov i tadašnji američki potpredsednik Richard Nixon. Njihova rasprava kod izložene američke kuhinje ostala je upamćena kao „kuhinjska debata“. Istog dana, 24. jula, Hruščov je probao i Pepsi.
Prema Kendallovom kasnijem sećanju, upravo je on zamolio prijatelja Nixona da Hruščova dovede do štanda. Fotografije sovjetskog lidera sa američkim pićem donele su Pepsiju ogroman publicitet. Ipak, između te čaše i redovne prodaje u SSSR-u prošlo je još mnogo godina.
Kako je votka omogućila prodaju Pepsija
Poslovni sporazum postignut je 1972, u vreme Leonida Brežnjeva i premijera Alekseja Kosigina. Kendall je nastavio da gradi odnose sa sovjetskom stranom, a Nixon, sada predsednik SAD, podržavao je širenje trgovinskih veza. Prva sovjetska punionica Pepsija otvorena je 1974. u Novorosijsku.
Postojao je, međutim, problem sa naplatom. Sovjetska rublja nije bila slobodno konvertibilna. Kompanija nije mogla jednostavno da zaradi rublje, zameni ih za dolare i prenese prihod iz zemlje. Sovjetska država je pritom pažljivo čuvala devizne rezerve.
Rešenje je pronađeno u kompenzacionoj trgovini. Pepsi je snabdevao sovjetsku proizvodnju koncentratom za svoje piće, dok je drugi deo aranžmana uključivao prava uvoza i distribucije votke Stolichnaya u SAD. Njena prodaja na američkom tržištu donosila je dolare.
Tako su Pepsi u sovjetskim prodavnicama i Stolichnaya na američkim policama postali povezani delovi istog poslovnog sistema. Razmena je imala ugovore i obračune; nije se zasnivala na jednostavnom pravilu „jedna boca kole za jednu bocu votke“.
Pepsi i sovjetske podmornice: šta se dogodilo 1989. godine?
Pepsi je želeo da širi poslovanje, ali mogućnosti prodaje votke u Americi nisu bile neograničene. AP je u aprilu 1989. pisao o posledicama bojkota sovjetskih proizvoda nakon intervencije u Avganistanu i konkurenciji drugih votki. Tražili su se dodatni načini da se trgovina finansira.
U priču su ušli norveški brodski posrednici i sovjetska brodogradilišta. Razvijani su planovi da novi tankeri i teretni brodovi budu prodavani na međunarodnom tržištu, a deo poslovanja povezan sa isporukama Pepsijevih proizvoda.
Odvojeno od tih novogradnji, pojavila su se i stara ratna plovila. Izvori iz 1989. i 1990. navode 17 podmornica, jednu krstaricu, jedan razarač i jednu fregatu. Ukupno dvadeset plovila namenjenih prodaji za otpad.
To je detalj koji je priču učinio poznatom. Pepsi i sovjetske podmornice našli su se u istom trgovačkom aranžmanu, a novinski naslovi dobili su materijal koji se lako pamti.
Da li je Pepsi zaista kupio podmornice?
Tadašnji izveštaji ne opisuju Pepsijevu ulogu na isti način. Pojedini tekstovi navodili su da je kompanija dobila ili kupila plovila radi dalje prodaje. U stručnom pomorskom časopisu Proceedings, u julu 1989, takođe se pominje paket sovjetskih brodova namenjenih razgradnji.
Međutim, AP-ov novinar Sid Moody u reportaži objavljenoj 18. jula 1989. u listu The Waycross Journal-Herald izričito navodi da Pepsi nije kupio ratne brodove. Prema njegovom izveštaju, kompanija je pomogla sovjetskoj strani da pronađe norveškog kupca za plovila namenjena otpadu.
Potvrđeno je da je Pepsi učestvovao u poslu, ali ostaje nejasno da li je kompanija makar privremeno bila vlasnik svih plovila. Samo na osnovu ovih novinskih izveštaja to ne može pouzdano da se utvrdi.
Izvori se slažu da su stara ratna plovila bila namenjena otpadu. Ne daju, međutim, dovoljno podataka da se za svako od njih kaže gde je i kada isečeno. Tankeri i teretni brodovi iz drugih aranžmana bili su predviđeni za prodaju ili iznajmljivanje i nastavak komercijalne plovidbe.
Odakle u priči tri milijarde dolara?
Još jedna cifra često se vezuje za podmornice: tri milijarde dolara. Ona pripada velikom sporazumu iz aprila 1990. godine, kojim je planirano dalje širenje Pepsijevog poslovanja sa Sovjetskim Savezom.
Votka je ostala deo aranžmana. Časopis TIME pisao je i o najmanje deset sovjetskih tankera i teretnih brodova predviđenih za prodaju ili iznajmljivanje. Taj broj odnosi se na tankere i teretnjake zajedno. Rashodovani ratni brodovi iz 1989. bili su odvojen posao.
Tri milijarde dolara predstavljale su procenu maloprodaje Pepsija i votke do 2000. godine. To nije bila cena dvadeset rashodovanih ratnih plovila.
Kada se ova dva posla spoje u jednu kratku priču, lako nastane verzija u kojoj Pepsi 1989. dobija ogromnu flotu vrednu milijarde. Razdvajanje godina i vrste brodova vraća događaje u njihove stvarne okvire.
Šala o razoružavanju Sovjetskog Saveza
Uz ovaj posao vezuje se i šala koja se pripisuje Donaldu Kendallu. U razgovoru sa Brentom Scowcroftom, savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika Georgea H. W. Busha, navodno je rekao:
„Mi razoružavamo Sovjetski Savez brže nego vi.“
Rečenicu prenosi knjiga Security Without War, uz pozivanje na kolumnu Flore Lewis u New York Timesu od 10. maja 1989. Ipak, u istraživanju nije pronađen snimak ili stenogram samog razgovora. Zbog toga je treba razumeti kao šalu prenetu u novinama.
Kako je nastala legenda o Pepsijevoj mornarici?
Tvrdnja o šestoj najvećoj mornarici najzvučniji je deo internet verzije ove priče. Za nju nema pouzdanog savremenog rangiranja niti potvrde da je Pepsi imao operativnu pomorsku silu.
Mornaricu ne čini samo broj brodskih trupova. Potrebni su upotrebljiva plovila, posade, održavanje, naoružanje i komandovanje. U ovom poslu ratni brodovi bili su namenjeni otpadu. Čak i eventualno privremeno komercijalno vlasništvo ne bi kompaniju pretvorilo u vojnu silu.
Tvrdnja o Pepsijevoj „šestoj mornarici“ zato je preuveličavanje. Kompanija jeste bila uključena u prodaju sovjetskih plovila, ali joj je kasnijim prepričavanjem pripisana vojna moć koju ti brodovi nisu predstavljali.
Priča koja je počela čašom Pepsija na moskovskom štandu stigla je do američkih prodavnica votke, norveških posrednika i sovjetskih brodogradilišta. U toj trgovini bilo je mesta čak i za stare podmornice.
Ako volite priče o proizvodima i reklamama koje su obeležile prošla vremena, pročitajte i naš tekst o reklamama iz devedesetih koje pamtimo. Za povratak u svakodnevicu tih godina tu je i priča o gledanju crtanih filmova na CRT televizoru.
Izvori i dodatno čitanje
- Carnegie Council: intervju sa Donaldom Kendallom, 7. avgust 2012.
- PepsiCo: Kendallovo sećanje na izložbu iz 1959., saopštenje iz 2009.
- AP u Midland Reporter-Telegramu, 16. april 1989, str. 4F; plan trgovačkih brodova.
- Sid Moody / AP u The Waycross Journal-Heraldu, 18. jul 1989; reportaža o Pepsijevom posredovanju u prodaji dvadeset ratnih plovila.
- Norman Friedman: World Naval Developments, Proceedings, jul 1989, str. 118.
- SIPRI Yearbook 1990, str. 354.
- PepsiCo: podatak o prvoj punionici u Novorosijsku 1974., dokumentacija iz 2008.
- Deseret News: vest o sporazumu iz 1990., 9. april 1990; TIME: Ship Me a Pepsi, Please!, 23. april 1990.
- Los Angeles Times: izveštaj o sporazumu, 10. april 1990.
- Flora Lewis, Soviets Buy American, 10. maj 1989; atribucija citata proverena preko knjige Michaela H. Shumana i Hala Harveyja Security Without War, beleška 30.
- Lead Stories: provera tvrdnje o Pepsijevoj mornarici, 24. maj 2022.
Naslovna fotografija: U.S. Department of Defense / NARA, NAID 6363114, preko Wikimedia Commons; javni domen u SAD. Pretvoreno u WebP. Prikazana podmornica klase Whiskey služi kao ilustracija; nije potvrđeno da je obuhvaćena Pepsijevim poslom.