Zabranjeni crtani filmovi zvuče kao spisak priča koje je neko zauvek sklonio sa ekrana. Ipak, iza tog izraza kriju se različiti slučajevi: odluke distributera, povučene epizode, izostavljanje iz novih filmova i rasprave o scenama koje danas gledamo drugačije.
Kada se setimo crtaća iz detinjstva, prvo nam padaju na pamet glasovi, muzika i omiljeni junaci. Retko razmišljamo o tome ko je birao šta će biti prikazano ili zašto nekog naslova nema u sledećoj reprizi. Upravo taj deo televizijske istorije ume da bude zanimljiv. Da bismo ga razumeli, potrebno je da uz svaki primer znamo šta se dogodilo, kada i na šta se odluka odnosila.
Šta zapravo znači da je crtani film zabranjen?
U svakodnevnom govoru reč „zabranjen“ često koristimo čim neki naslov nestane iz programa. Međutim, za čitaoca je važno da razlikuje nekoliko stvari:
- Formalna zabrana ili cenzorsko ograničenje: nadležno telo ograničava prikazivanje na određenoj teritoriji.
- Povlačenje iz distribucije: vlasnik prava ili distributer odlučuje da određeni film više ne nudi za prikazivanje.
- Izostavljanje iz kataloga ili novog projekta: platforma ne uvrsti naslov, ili lik i scena ne uđu u završnu verziju filma.
- Kontroverza: sadržaj izaziva kritike i rasprave, što samo po sebi ne dokazuje da je zabranjen.
Ni oznaka da je animirani film namenjen starijoj publici nije zabrana. Animacija obuhvata mnogo više od dečjih crtaća, pa uzrast publike i odluku o prikazivanju treba posmatrati odvojeno.
„Censored Eleven“: jedanaest crtaća povučenih iz TV distribucije
Jedan od najpoznatijih primera jeste grupa kratkih filmova iz serijala Looney Tunes i Merrie Melodies, poznata pod nazivom „Censored Eleven“. United Artists ih je 1968. povukao iz američke televizijske distribucije zbog rasnih stereotipa, naročito načina na koji su prikazivani crni likovi.
Među njima su All This and Rabbit Stew iz 1941, u kojem se pojavljuje Duško Dugouško, i Coal Black and de Sebben Dwarfs iz 1943. Spisak naslova i istoriju odluke beleži arhivski vodič Internet Animation Database.
Ovde je bitan obim odluke. Povučena je određena grupa kratkih filmova, a ne ceo serijal niti svi crtaći sa Duškom Dugouškom. Njegove druge avanture nastavile su da žive kroz prikazivanja i izdanja, a neke smo izdvojili u tekstu o nezaboravnim epizodama Duška Dugouška.
Ovaj primer pokazuje i zašto istoriju animacije treba posmatrati pažljivo. Film može da bude zanimljiv zbog muzike, pokreta i načina na koji je napravljen, a istovremeno da sadrži uvredljive predstave ljudi. Razumevanje njegovog vremena uključuje i prepoznavanje tih stereotipa.
Pokémon: epizoda povučena zbog svetlosnih efekata
Pokémon epizoda Dennō Senshi Porygon, često poznata kao Electric Soldier Porygon, prikazana je u Japanu 16. decembra 1997. Tokom jedne scene brzo su se smenjivali crveni i plavi bljeskovi. Kod dela gledalaca javile su se zdravstvene tegobe, uključujući napade izazvane svetlosnim nadražajima.
Incident je obrađen u medicinskim istraživanjima, a pregled događaja i literature dostupan je na stranici Univerziteta u Vašingtonu. Važno je da sve prijavljene tegobe ne predstavljamo kao istu dijagnozu: glavobolja, mučnina i epileptični napad nisu isto.
Epizoda je potom izostavljena iz daljeg redovnog prikazivanja. Prema pregledu epizode na Bulbapediji, nije ponovo emitovana niti komercijalno objavljena.
Razlog ovog povlačenja razlikuje se od onog kod „Censored Eleven“. U središtu slučaja sa Porygonom bili su vizuelni efekti i bezbednost gledalaca. Nije dovoljno reći da je epizoda bila „previše strašna“: problem je bio u načinu na koji je slika treperila na ekranu.
„Song of the South“: film koji Disney nije uvrstio na Disney+
Song of the South iz 1946. često se pojavljuje na listama zabranjenih crtanih filmova, mada kombinuje igrane scene i animaciju. Kontroverze oko njega vezane su za prikaz rasnih odnosa i idealizovanu sliku života na američkom Jugu.
Na Disneyjevoj skupštini akcionara u martu 2020, Bob Iger je odbacio mogućnost da film bude uvršten na Disney+, čak i uz upozorenje o zastarelim prikazima. O njegovom odgovoru izvestio je Deadline.
Preciznije je, dakle, govoriti o odluci kompanije da film ne uključi u svoj striming katalog. Sama ta odluka ne dokazuje postojanje opšte zakonske zabrane.
To je zanimljiv deo priče o dostupnosti starih filmova. Kada naslov izostane sa velike platforme, široj publici može da postane mnogo manje poznat. Zbog toga se pitanje izbora kataloga često pretvara i u pitanje kako čuvamo i predstavljamo filmsku istoriju.
Pepe Le Tvor: kontroverza oko lika i izbačena scena
Pepe Le Tvor, odnosno Pepé Le Pew, posebno je pogodan primer za neprecizne naslove. Njegovo uporno udvaranje i ignorisanje odbijanja predmet su kritika: ono što je u crtaćima postavljeno kao komična situacija može se posmatrati i kao neprihvatljivo ponašanje prema drugome.
U martu 2021. pojavili su se izveštaji da scena sa Pepeom neće biti deo filma Space Jam: A New Legacy. Cartoon Brew, pozivajući se na Deadline, naveo je da je scena uklonjena ranije, nezavisno od tada aktuelnih komentara kolumniste Čarlsa Bloua.
Taj redosled je važan. Činjenica da se vest pojavila u vreme javne rasprave ne znači automatski da je rasprava izazvala odluku. Još manje znači da su time svi stari crtaći sa Pepeom postali zabranjeni.
Možemo da razgovaramo o tome kako je njegov humor ostario, ali uz jasnu granicu između našeg tumačenja lika i potvrđenog podatka o određenom filmu. Tako ostaje prostor i za kritiku i za tačno predstavljanje događaja.
Zašto se zabranjeni crtani filmovi često pogrešno predstavljaju?
Naslov „Ovaj crtani je zabranjen“ lako privuče pažnju. Objašnjenje da je distributer povukao jedanaest kratkih filmova na određenom tržištu zahteva više prostora. Slično je sa scenom koja ne uđe u završnu verziju novog filma: kada se izostave datum, izvor i obim odluke, čitalac može da dobije sasvim drugačiji utisak.
Zato uz ovakve priče vredi postaviti nekoliko jednostavnih pitanja: ko je doneo odluku, kada, gde je važila i da li se odnosila na jednu epizodu, pojedine scene ili čitav serijal? Ako tih podataka nema, tvrdnju treba proveriti pre nego što je prihvatimo.
I strah koji nam je neka epizoda ostavila u detinjstvu treba odvojiti od priče o zabrani. Neobičnu atmosferu i mračne prizore obradili smo u tekstu o najstrašnijim epizodama starih crtaća. To je drugačiji način gledanja istih televizijskih uspomena.
Zabranjeni crtani filmovi: kako ih danas gledamo?
Stari crtani filmovi pripadaju i našim uspomenama i vremenu u kojem su nastali. Kada ih ponovo gledamo, možemo da uživamo u animaciji i muzici, ali i da primetimo detalje koje ranije nismo razumeli ili na koje nismo obraćali pažnju.
Istorijski kontekst i jasno objašnjenje spornih scena mogu da pomognu publici da napravi svoj izbor. Posebno je važno razlikovati očuvanje filma u arhivi od odluke da se on bez dodatnog objašnjenja ponudi kao porodična zabava.
Zabranjeni crtani filmovi zato su zanimljiva tema tek kada iza zvučnog izraza pogledamo konkretnu priču. Jedan naslov je povučen zbog rasnih stereotipa, drugi zbog svetlosnih efekata, a treći je izostavljen iz kataloga ili novog projekta. Svaki slučaj govori nešto drugo o televiziji, publici i načinu na koji se odnosimo prema starim pričama.
Da li bi sporne stare crtaće trebalo prikazivati uz objašnjenje njihovog vremena, ili neke naslove ostaviti za arhive i posebno predstavljene projekcije? Napiši kako ti gledaš na to.
Nisam za zabranu