Uvod
Rezanje CD-ova bilo je pravi mali ritual tokom kasnih 90-ih i ranih 2000-ih. Pre Spotify-a, YouTube Music-a i Bluetooth plejlista, muzika se pažljivo birala, skidala, slagala u foldere i zatim narezivala na CD.
Tada nije bilo dovoljno samo imati pesme. Bilo je važno napraviti dobru kompilaciju, poređati numere kako treba, izabrati brzinu rezanja i nadati se da proces neće stati na 99%.
A svi koji su tada koristili računar pamte jedan zvuk:
zujanje CD rezača dok narezuje disk
To nije bilo samo kopiranje muzike. Bio je to deo odrastanja.
Blank CD-ovi i prve MP3 kolekcije
Početkom 2000-ih skoro svaka kuća imala je kutiju praznih CD-ova, marker za pisanje po diskovima i folder pun MP3 pesama. Muzika se skidala preko Kazaa, LimeWire-a, DC++ programa ili kasnije preko torrenta.
Nakon toga je kretao najvažniji deo: pravljenje savršene plejliste. Neko je pravio rock kompilacije, neko techno mix, neko narodnjake, dok su drugi pravili posebne diskove za kola, žurke ili simpatiju.
Najbolji osećaj bio je kada rezanje uspe i kada na ekranu konačno vidiš poruku:
Burn process completed successfully
Rezanje CD-ova i strah od greške
Skoro svi koji su rezali diskove pamte Nero Burning ROM. Taj program bio je kralj CD rezanja tokom 2000-ih. Imao je poseban miris nostalgije: sivi prozori, traka napretka i ono čekanje da rezanje konačno stigne do kraja.
Postojala su nepisana pravila. Ne diraj računar dok reže. Takođe, nemoj otvarati druge programe. Većina ljudi nije pomerala ni miš tokom rezanja.
I naravno, nadaj se da neće nestati struja.
Jer ako se pojavi poruka:
Burn process failed
Zbog toga je CD često završavao u kanti.
Winamp, CD plejeri i muzika cele noći
Pre modernih aplikacija, Winamp je bio centar muzike na računaru. Ljudi su menjali skinove, puštali vizualizacije i pravili plejliste koje su se slušale satima.
Mnogi su celu noć sređivali nazive pesama, pravili foldere i birali šta će stati na jedan CD. Ipak, nije bilo beskonačnog prostora. Svaka pesma morala je da zasluži mesto.
Narezani CD-ovi završavali su svuda: u kolima, Discman uređajima, na žurkama, kod drugara ili u velikim CD futrolama koje smo nosili kao malo blago.
Zašto nam taj period danas deluje posebno?
Možda zato što je sve zahtevalo više truda. Muzika nije bila dostupna jednim klikom. Morala je da se pronađe, skine, organizuje, nareže i pažljivo čuva.
Zbog toga smo više cenili pesme. Svaka kompilacija imala je svoju priču, svoj redosled i svoj naziv ispisan markerom.
Danas imamo milione pesama dostupnih odmah. Ipak, teško je objasniti mlađim generacijama koliko je poseban osećaj bio kada konačno narežeš CD i napišeš:
Best Hits 2003
Za mnoge od nas, rezanje CD-ova bilo je mnogo više od tehnologije. Bilo je deo mladosti, druženja i prvih velikih muzičkih kolekcija.
Zaključak o rezanju CD-ova
Danas rezanje muzike na CD-ove deluje kao daleka prošlost, ali za generacije koje su odrasle tokom 90-ih i 2000-ih, to će zauvek ostati deo posebnog vremena.
Nero Burning ROM, Winamp, blank CD-ovi, markerom ispisani naslovi i zvuk CD rezača nisu bili samo deo računara.
Bili su deo naših uspomena.
Više o istoriji Nero Burning ROM programa možete pročitati na Wikipedia stranici.
Ako volite retro tehnologiju i nostalgiju iz 2000-ih, pogledajte i druge nostalgične priče na Good Old Cartoons.