Na telefonu FeTAp 791 nula se bira sporije od jedinice. Svaka cifra traži okret brojčanika i čekanje da se mehanizam vrati na početak. Broj koji danas dodirnemo na ekranu ovde treba izabrati otvor po otvor, do crnog graničnika, uz prepoznatljivo zujanje povratnog mehanizma.
Zeleni aparat na fotografijama deo je telefonskog programa Deutsche Bundespost. Pripada generaciji koja je dobila brojčanik u vreme kada su telefoni sa tasterima već bili u ponudi.
Zašto je Bundespost 1979. ponudila ovaj model
U tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj Deutsche Bundespost se bavila i poštom i javnom telefonijom. Preko nje su korisnici dobijali priključak i standardni telefonski aparat. Oznaka FeTAp potiče od nemačke reči Fernsprechtischapparat, odnosno stoni telefonski aparat.
Bundespost je 1977. uvela nove standardne telefone sa tasterima. Međutim, prelazak nije svima odgovarao. U muzejskom opisu serije 79 izričito piše da deo korisnika nije mogao ili nije želeo da se privikne na takvo biranje. Zato je kućište modela prvobitno namenjenog tasterima dobilo tradicionalni rotacioni brojčanik.
Prema podacima muzeja Roscheider Hof, objavljenim u Deutsche Digitale Bibliothek, serija FeTAp 79 proizvodila se od 1979. do približno 1990. godine. To je okvir za istoriju modela. Godinu proizvodnje zelenog primerka sa fotografija ne možemo pouzdano da odredimo.
Kako je radio brojčanik telefona FeTAp 791
Poziv je počinjao podizanjem slušalice. Time se zatvarala strujna petlja između aparata i centrale, koja je prepoznavala da korisnik želi vezu. U slušalici se zatim čuo signal za biranje. Tek tada je trebalo početi sa brojem.
Prstom se brojčanik okretao do graničnika i puštao da se sam vrati. Upravo tokom povratka mehanizam je kratko prekidao strujnu petlju. Broj tih prekida predstavljao je izabranu cifru: za peticu pet, za devetku devet, a za nulu deset. Takav postupak zove se impulsno biranje.
U evropskom sistemu koji je koristio i ovaj telefon, nominalni ritam bio je oko deset impulsa u sekundi. Zbog toga je za nulu bilo potrebno više vremena nego za jedinicu. Posle povratka brojčanika sledilo je novo okretanje, pa se ceo telefonski broj prenosio kao niz odvojenih grupa impulsa. Princip i vremenske razmake opisuje tehnička dokumentacija Međunarodne unije za telekomunikacije.
Ako bi se pri kraju broja izabrala pogrešna cifra, nije bilo tastera za brisanje. Trebalo je spustiti slušalicu, ponovo je podići i krenuti ispočetka. Ni poslednji poziv nije mogao da se ponovi jednim pritiskom: osnovni FeTAp 791 nije imao memoriju brojeva ni automatsko ponovno biranje.
I telefoni sa tasterima mogli su da koriste impulsno biranje. Kod njih je elektronika slala impulse koje je brojčanik stvarao mehanički. Zato su izgled aparata i način na koji centrali saopštava broj bili dve odvojene stvari. Samo prisustvo tastera nije značilo da je priključak već prešao na tonsko biranje.
Odakle su dolazili glas i zvonjava
Za rad ovakvog osnovnog telefona nije bio potreban poseban kućni adapter. U klasičnoj telefonskoj mreži napajanje je stizalo iz centrale preko pretplatničke linije. Mikrofonski deo slušalice pretvarao je govor u električni signal, a prijemni deo na drugom kraju veze ponovo ga je pretvarao u zvuk.
Dolazni poziv imao je svoj električni signal. Centrala je preko linije slala napon zvonjenja koji je pokretao zvono u aparatu. Dok je aparat zvonio, pozivalac je u svojoj slušalici čuo poseban ton pozivanja koji je stvarala mreža. Podizanjem slušalice prekidalo se zvonjenje i uspostavljala govorna veza.
Zvuk povratka brojčanika, zvonjava aparata i tonovi u slušalici pripadali su različitim delovima istog poziva. Sam povratni mehanizam mogao je da se čuje i dok telefon nije priključen. Za stvarni poziv bili su potrebni ispravna linija i centrala koja razume njegove impulse.
Telefon koji je pripadao pošti
U sistemu Bundesposta ovakav aparat korisniku se davao u najam i ostajao je vlasništvo pošte. To je značilo da su priključak, telefon i njegovo održavanje bili povezani u jednu uslugu. Za kućni aparat postojao je organizovan servis, a konstrukcija je omogućavala da se uređaj popravlja.
Muzejski zapis beleži i jedan praktičan detalj tog odnosa: vijci su bili zaštićeni plastičnim čepovima kako se telefon ne bi mogao neprimetno otvarati. Pošta je održavala svoju opremu, a korisnik ju je koristio za razgovore. Taj podatak objašnjava tadašnji sistem; ne otkriva ko je ranije koristio baš telefon na našim fotografijama.
Jedan kućni broj i ograničenja kabla
Položaj priključka i dužina kablova određivali su gde aparat može da stoji i koliko daleko slušalica može da se odnese. Za razgovor se dolazilo do telefona. Na običnoj liniji, bez dodatnih usluga, razgovor je ujedno zauzimao priključak.
Na samom aparatu nije bilo ekrana sa imenom pozivaoca, spiska propuštenih poziva ili imenika koji pretražujemo. Ko zove saznalo bi se javljanjem, a broj koji želimo da pozovemo trebalo je znati ili pročitati. Na ovom primerku ostala je i papirna kartica sa rukom upisanim brojem, odmah iznad brojčanika.
Preko kućnog priključka koristile su se i usluge koje danas lako previdimo. U priči o životu pre mobilnih telefona i interneta sačuvano je i jedno sećanje iz Jugoslavije: telefonsko buđenje. Uveče bi se službi saopštili broj i željeno vreme, a ujutru bi na taj kućni broj stigao poziv.
Istovremeno, jednostavan aparat sa brojčanikom dugo je stajao u ponudi pored naprednijih modela. Katalog Deutsche Bundespost TELEKOM iz 1989. prikazuje tradicionalni stoni telefon, ali i uređaje sa memorijom brojeva, displejima i bežičnim slušalicama. Korisnici su mogli da biraju između vrlo različitih načina telefoniranja. Još kasnije, u testu prvog Android telefona G1 iz Sveta kompjutera 2009., među važnim temama već su aplikacije, fizička tastatura i potrošnja mobilnog interneta.
Šta otkriva nalepnica telefona FeTAp 791
Na donjoj strani jasno piše Fe TAp 791. Tu su i poštanski znak, slova BP, oznaka J 1271 i otisak 1.91. Model je zato moguće pouzdano identifikovati, ali ostale oznake ne treba tumačiti samo na osnovu njihovog izgleda.
Otisak „1.91“ lako bi mogao da se pročita kao januar 1991. godine. Bez dokumenta koji objašnjava tu vrstu nalepnice, međutim, nemamo potvrdu da je to datum proizvodnje. Ne možemo odrediti ni fabriku: isti program aparata proizvodilo je više kompanija. Muzejske zbirke, na primer, čuvaju primerke koje su napravili DFG i Heibl. Njihovi podaci ne mogu se preneti na ovaj telefon.
Može li FeTAp 791 da radi i danas?
Ispravan aparat ovog tipa može ponovo da se koristi ako mu priključak odgovara. Potreban mu je analogni telefonski port koji podržava impulsno biranje. Takvu podršku danas ne treba podrazumevati: činjenica da ruter ili telefonski adapter ima utičnicu za analogni telefon još ne potvrđuje da će razumeti brojčanik.
Kada priključak prihvata samo tonsko biranje, rešenje može biti odgovarajući pretvarač impulsa u DTMF tonove. Za govorne menije koji traže zvezdicu, tarabu ili dodatne tonske komande potrebna je i oprema koja može da ih pošalje, jer na ovom brojčaniku postoje samo cifre. Pre pokušaja povezivanja treba proveriti ispravnost konkretnog aparata, kabl i mogućnosti telefonskog priključka.