Bilo je nešto posebno u subotnjim jutrima 90-ih: probudiš se rano, uzmeš ćebe i uključiš onaj stari CRT televizor. Tihi zuj, treperenje pre nego što se slika „uhvati”, i odmah — crtaći. Taj jednostavni ritual bio je prava mala magija.
Zlatni sati
Između sedam i deset, vreme je teklo drugačije. Od Duška Dugouška i Toma i Džerija do domaćih emisija koje su oblikovale naš humor, jutra su bila čista radost. Svaka špica imala je refren, svaki prekid džingl koji i danas znamo napamet.
Reklame koje i dalje pamtimo
Reklame za žitarice, kakao i one neobične „najave” bile su deo doživljaja. Spajale su jutro u celinu i stvarale zvučnu pozadinu našeg detinjstva.
Televizor kao član porodice
TV nije bio samo aparat; bio je prozor u drugi svet. Učio nas je jeziku, humoru i strpljenju — da sačekamo svoj omiljeni crtać. Topao sjaj ekrana u polumraku dnevne sobe nosimo i danas kao uspomenu.
Nekad i sad
Danas platforme nude sve na klik, ali retko ponove onaj zajednički ritual: isto jutro, isti raspored, isti džinglovi. Možda su zato 90-e tako udobne — gledali smo zajedno.
Povezani članci
Fokus ključna fraza: televizori 90-ih