Duško Dugouško – Legija (1955) je klasična epizoda u kojoj se Duško nalazi usred antičkog Rima, ali na potpuno duhovit i neočekivan način. Već od samog početka jasno je da ovo nije ozbiljna istorijska priča, već crtana parodija u kojoj carevi, legionari i arena postaju deo brzog Looney Tunes humora.
Radnja počinje u rimskom ambijentu, gde car Neron želi novu žrtvu za arenu. Problem nastaje kada nema nikoga ko bi mogao da bude bačen pred lavove. Tada zadatak dobija kapetan straže, koga igra Yosemite Sam. Njegov cilj je da pronađe nekoga za arenu, a baš tada na scenu ulazi Duško Dugouško. Naravno, Duško situaciju ne shvata onako kako bi trebalo. Umesto da se uplaši, on se ponaša opušteno, radoznalo i kao da je slučajno naleteo na neku svečanu paradu.
Najzanimljiviji deo epizode je odnos između Duška i Yosemite Sama. Sam je ovde prikazan kao rimski kapetan straže: nizak, nervozan, eksplozivan i stalno ljut. Duško je njegova potpuna suprotnost. On je miran, nasmejan i uvek spreman da protivnika izbaci iz takta. Upravo taj sudar karaktera nosi najveći deo humora u epizodi.
Sam pokušava da bude strogi predstavnik rimske vlasti, ali što se više trudi da kontroliše situaciju, to više upada u nevolje. Duško ga ne pobeđuje snagom, već snalažljivošću. To je ono što ovu epizodu čini tipičnom za Duška Dugouška. On ne beži panično, ne pokušava da bude klasičan junak i ne ulazi u sukob na ozbiljan način. Umesto toga, koristi humor, brzinu i miran stav da potpuno poremeti planove svojih protivnika.
Epizoda Duško Dugouško – Legija (1955) prvi put je prikazana 12. novembra 1955. godine. Režirao ju je Friz Freleng, jedan od najpoznatijih autora klasičnih Warner Bros crtanih filmova, dok je scenario napisao Warren Foster. Epizoda traje nešto više od sedam minuta, što je bilo uobičajeno za kratke animirane filmove tog perioda.
Posebno je zanimljivo to što je car Neron u epizodi urađen kao karikatura glumca Charlesa Laughtona, koji je ranije igrao Nerona u filmu The Sign of the Cross iz 1932. godine. To pokazuje da Looney Tunes crtaći nisu bili namenjeni samo deci. Deca su uživala u brzom humoru i komičnim situacijama, dok su odrasli mogli da prepoznaju filmske reference, parodiju istorije i šalu na račun autoriteta.
Ova epizoda je zanimljiva zato što od antičkog Rima pravi veliku pozornicu za klasično nadmudrivanje. Arena, car, vojska i lavovi trebalo bi da deluju opasno, ali Duško sve pretvara u komediju. On ne dozvoljava da ga okruženje uplaši. Naprotiv, ponaša se kao da je sve to samo još jedna igra u kojoj će on, naravno, pronaći način da pobedi.
Duško Dugouško je posebno dobar u situacijama kada se suočava sa protivnikom koji sebe shvata preozbiljno. Yosemite Sam ovde predstavlja vlast, naređenje i silu, dok Duško predstavlja slobodu, šalu i snalažljivost. Baš zbog toga njihov sukob funkcioniše tako dobro. Što je Sam glasniji i nervozniji, Duško deluje mirnije i duhovitije.
Za publiku koja voli stare crtane filmove, Duško Dugouško – Legija (1955) je odličan primer kako su Looney Tunes autori spajali istorijsku parodiju, filmske reference i jednostavan crtani humor. Kratka je, brza, jasna i zabavna, ali ima dovoljno detalja da bude zanimljiva i kada se gleda mnogo godina kasnije.
