Bik koji je voleo cveće (Ferdinand the Bull, 1938)
Bik Ferdinand 1938 donosi jednu od najlepših i najnežnijih priča iz zlatnog doba animacije. Za razliku od drugih bikova koji žele da pokažu snagu, Ferdinand najviše voli mir, hlad drveta i miris cveća. Upravo ta osobina ga odmah izdvaja i čini posebnim likom koji se pamti mnogo duže od običnih junaka iz kratkih crtanih filmova.
Bik Ferdinand 1938 i nesporazum
Međutim, njegov miran svet menja se u jednom trenutku. Dok spokojno uživa u prirodi, Ferdinand doživljava bolan ubod pčele. Tada naglo skače, trči i pravi haos oko sebe. Ljudi koji to posmatraju ne razumeju šta se zapravo dogodilo, pa zaključuju da je pred njima izuzetno opasan i divlji bik. Zbog toga ga biraju za arenu, uvereni da će upravo on doneti veliku borbu i uzbudljiv spektakl.
Ovaj deo priče je posebno zanimljiv jer pokazuje koliko lako prvi utisak može da prevari. Ferdinand nije postao agresivan zato što je takav po prirodi, već zato što je reagovao instinktivno i u trenutku bola. Ipak, svet oko njega vidi samo spoljašnji haos, dok njegova prava ličnost ostaje neprimećena. Upravo zato crtani film i danas deluje sveže i moderno.
Mir umesto borbe
Kada stigne u arenu, svi očekuju bes, juriš i sukob. Ipak, Ferdinand ponovo pokazuje ko je zaista. Umesto da napadne, on ostaje smiren i počinje da primećuje cveće. Taj trenutak je jedan od najlepših u čitavom crtanom filmu, jer na jednostavan način ruši očekivanja publike i pretvara priču u nežnu poruku o miru, dobroti i doslednosti sebi.
Pored toga, crtani film nosi i važnu simboliku. Ferdinand ne prihvata ulogu koju su mu drugi namenili. On ne pokušava da bude ono što nije, već ostaje veran sopstvenoj prirodi. Upravo zbog toga priča ima snažnu emocionalnu vrednost i lako ostaje u sećanju.
Zašto je crtani i danas važan
Zanimljivo je da je ovaj klasik osvojio Oskara za najbolji animirani kratki film. To pokazuje koliko je njegova poruka bila snažna već u trenutku kada je nastao. Osim toga, mnogi i danas pamte Ferdinanda upravo zbog toga što je drugačiji od tipičnih likova tog vremena. Umesto buke i sukoba, on bira tišinu i cveće.
Na kraju, Bik Ferdinand 1938 ostaje dirljiva i jednostavna priča koja nas podseća da prava snaga ne mora da bude glasna. Nekada je najveća hrabrost upravo u tome da ostanemo mirni, nežni i verni sebi, čak i kada svi od nas očekuju nešto sasvim drugo.
Saznajte više o Ferdinandu na Wikipediji
Gledajte još sinhronizovanih crtaća klikom na ovaj link 🙂
