Nindža kornjače – 1. epizoda: Tragovi kornjača (1987) otvara vrata jednoj od najpoznatijih animiranih avantura osamdesetih. Već u prvoj epizodi upoznajemo svet ispod njujorških ulica, gde četiri neobična junaka žive u kanalizaciji, treniraju nindža veštine i kriju se od pogleda običnih ljudi. Međutim, njihov mir se menja kada se pojavi novinarka Ejpril O’Nil, koja slučajno ulazi u trag nečemu mnogo većem od obične gradske priče.
Epizoda Tragovi kornjača odmah postavlja osnovu za ceo serijal. Leonardo, Donatelo, Mikelanđelo i Rafaelo nisu prikazani samo kao borci, već kao tim sa različitim karakterima. Leonardo je ozbiljniji i odgovorniji, Donatelo razmišlja tehnički, Mikelanđelo donosi šalu i opuštenost, dok Rafaelo ima oštriji humor i buntovniji stav. Upravo ta razlika među njima daje serijalu poseban ritam.
Radnja počinje kroz misteriju u gradu. Neobični tragovi, krađe i napadi vode Ejpril ka priči koju niko ne bi očekivao. Umesto običnih kriminalaca, iza svega se krije mnogo čudniji svet — svet mutanata, tajnih skrovišta i nindža borbe. Kada se Kornjače prvi put pojave, epizoda odmah dobija onaj prepoznatljiv spoj akcije, humora i stripaške energije.
Posebno je zanimljivo što prva epizoda ne troši previše vremena na objašnjavanje, već brzo uvodi gledaoce u avanturu. Ipak, kroz Splinterovu priču saznajemo kako su Kornjače nastale, kako su mutirale i zašto im je trening toliko važan. Splinter nije samo učitelj, već figura koja daje serijalu mirniji i mudriji ton.
Tragovi kornjača je važna epizoda zato što odmah pokazuje sve ono zbog čega će Nindža kornjače postati kultne. Tu su kanalizacijsko skrovište, nindža akcija, humor, timski duh, pica energija i osećaj da gledamo nešto što je potpuno drugačije od klasičnih crtaća tog vremena.
Epizoda ima pravi stripovski tempo. Scene se brzo smenjuju, dijalozi su kratki i duhoviti, a akcija je prilagođena mlađoj publici. Nema teške atmosfere, već sve deluje kao urbana avantura sa mnogo šarma. Grad je prikazan kao veliko igralište puno opasnosti, tajni i skrivenih prolaza, dok Kornjače deluju kao junaci koji iz senke čuvaju obične ljude.
Jedna od najzanimljivijih stvari kod Nindža kornjača jeste to što svaki lik ima jasno prepoznatljivu ličnost. To nije samo tim od četiri slična junaka. Svaka Kornjača ima svoj način govora, reakcije i ponašanja. Zbog toga je publika lako mogla da izabere svog favorita. Neko je voleo Leonarda zbog vođstva, neko Donatela zbog pameti, neko Mikelanđela zbog humora, a neko Rafaela zbog njegovog stava.
Upravo zato prva epizoda funkcioniše i danas. Ona ne predstavlja samo početak priče, već uvodi dinamiku koja će nositi ceo serijal. Kornjače nisu savršeni heroji. One se šale, raspravljaju, greše i uče. Međutim, kada je važno, rade zajedno kao pravi tim.
Nindža kornjače – 1. epizoda: Tragovi kornjača (1987) ostaje odličan početak kultnog crtanog serijala. Ima akciju, humor, poreklo junaka, prvu veliku misiju i onaj poseban osećaj osamdesetih koji se pamti. Za mnoge gledaoce, ovo je bio prvi susret sa Kornjačama — i početak jedne velike crtane legende.
